Ministar odbrane SAD izjavio da više ne očekuje da se broj američkih vojnika u Iraku do kraja godine smanji na 100.000. Buš optužio Iran da podržava ekstremističke grupe u Iraku, nazvavši ovu zemlju i Al-Kaidu "dvema najvećim pretnjama SAD-u"
Ministar odbrane SAD Robert Gejts izjavio je u petak da više ne očekuje da se broj američkih vojnika u Iraku do kraja godine smanji na 100.000.
U izlaganju u Senatu, on je umesto najave povlačenja rekao da očekuje da će komandant američkij snaga u toj zemlji Dejvid Petreus "do sredine septembra moći da iznese procenu daljeg povlačenja".
On je takodje izjavio da je prošle godine postojala nada da bi broj američkih trupa mogao da nastavi da opada tokom ove godine, ali da je zbog težine situacije, za sada njihovo povlačenje odloženo.
Ranije danas, general Petreus preporučio je da se, počevši od jula, napravi pauza od 45 dana u povlačenju američkih trupa, posle čega će on razmotriti da li uslovi na terenu dozvoljavaju da se više vojnika vrati kući.
U obraćanju ratnim veteranima u Beloj kući, predsednik Džordž Buš je danas najavio produžetak boravka američkih vojnika u Iraku "i posle završetka njegovog mandata u januaru", kao i novo pojačanje od 30.000 vojnika.
Predsednik Buš je optužio Iran da podržava ekstremističke grupe na jugu Iraka i da ih snabdeva eksplozivom, javio je Rojters.
Buš je podvukao da je pred zvaničnim Teheranom izbor u odnosima sa Irakom.
Iran "može živeti u miru sa svojim susedom i imati čvrste ekonomske, kulturne i religijske veze, ili nastaviti da naoružava, obučava i finansira ilegalne ekstremističke grupe koje terorišu irački narod i okreću ga protiv Irana", izjavio je Buš.
"Ukoliko Iran načini pravi izbor, Amerika će ohrabriti miroljubive odnose izmedju Irana i Iraka, ali ukoliko Iran načini loš izbor, Amerika će dejstvovati u cilju zaštite svojih interesa, vojnika i iračkih partnera", upozorio je Buš.
Po Bušu, "Irak je tačka spajanja dve najveće pretnje Americi u ovom veku: al Kaide i Irana".
Odnosi izmedju Vašingtona i Teherana su neprijateljski od Islamske revolucije 1979. kada su američku ambasadu u Teheranu zauzeli studenti na čelu sa sadašnjim šefom države Mahmudom Ahmadinedžadom i tokom 444 dana držali diplomate kao taoce.
SAD predvode medjunarodne napore u cilju zaustavljanja iranskog nuklearnog programa koji, kako one kažu, ima za cilj proizvodnju atomskog oružja.
(agencije/MONDO)
U izlaganju u Senatu, on je umesto najave povlačenja rekao da očekuje da će komandant američkij snaga u toj zemlji Dejvid Petreus "do sredine septembra moći da iznese procenu daljeg povlačenja".
On je takodje izjavio da je prošle godine postojala nada da bi broj američkih trupa mogao da nastavi da opada tokom ove godine, ali da je zbog težine situacije, za sada njihovo povlačenje odloženo.
Ranije danas, general Petreus preporučio je da se, počevši od jula, napravi pauza od 45 dana u povlačenju američkih trupa, posle čega će on razmotriti da li uslovi na terenu dozvoljavaju da se više vojnika vrati kući.
U obraćanju ratnim veteranima u Beloj kući, predsednik Džordž Buš je danas najavio produžetak boravka američkih vojnika u Iraku "i posle završetka njegovog mandata u januaru", kao i novo pojačanje od 30.000 vojnika.
"Iran i Al-Kaida najveće pretnje Americi"
Američki predsednik Džordž Buš upozorio je u Vašingtonu vlasti Irana da prekinu da se mešaju u zbivanja u Iraku i rekao da Islamska republika i medjunarodna teroristička organizacija al Kaida predstavljaju "dve najveće pretnje SAD-u".Predsednik Buš je optužio Iran da podržava ekstremističke grupe na jugu Iraka i da ih snabdeva eksplozivom, javio je Rojters.
Buš je podvukao da je pred zvaničnim Teheranom izbor u odnosima sa Irakom.
Iran "može živeti u miru sa svojim susedom i imati čvrste ekonomske, kulturne i religijske veze, ili nastaviti da naoružava, obučava i finansira ilegalne ekstremističke grupe koje terorišu irački narod i okreću ga protiv Irana", izjavio je Buš.
"Ukoliko Iran načini pravi izbor, Amerika će ohrabriti miroljubive odnose izmedju Irana i Iraka, ali ukoliko Iran načini loš izbor, Amerika će dejstvovati u cilju zaštite svojih interesa, vojnika i iračkih partnera", upozorio je Buš.
Po Bušu, "Irak je tačka spajanja dve najveće pretnje Americi u ovom veku: al Kaide i Irana".
Odnosi izmedju Vašingtona i Teherana su neprijateljski od Islamske revolucije 1979. kada su američku ambasadu u Teheranu zauzeli studenti na čelu sa sadašnjim šefom države Mahmudom Ahmadinedžadom i tokom 444 dana držali diplomate kao taoce.
SAD predvode medjunarodne napore u cilju zaustavljanja iranskog nuklearnog programa koji, kako one kažu, ima za cilj proizvodnju atomskog oružja.
(agencije/MONDO)
