Zvaničnici američke obaveštajne agencije sada veruju da je ruski predsednik Vladimir Putin lično bio umešan u hakerske napade tokom izborne kampanje u SAD, sa ciljem da se osveti Hilari Klinton, objavio je NBC.
Putin je navodno licno dao instrukcije kako da se filtriraju i koriste poruke ukradene demokratama u tim napadima, prenosi NBC, pozivajuci se na dva istaknuta zvanicnika koja, kako se navodi, imaju pristup tim podacima.
Ti zvanicnici su istakli da "u velikoj meri veruju tim procenama", navodi NBC, a prenosi AFP.
NBC prenosi da se veruje da Putin nikada nije oprostio Klinton što je 2011. godine, kada je bila državni sekretar, javno dovodila u pitanje regularnost parlamentarnih izbora u Rusiji, a optužio ju je i za podsticanje ulicnih protesta.
Prema americkim zvanicnicima obaveštajne službe, Putin je posle to radio i iz drugog razloga, želeci da pokaže svetu da je politika SAD korumpirana i da bi "izazvao podelu medu vodecim saveznicimaSAD, stvarajuci utisak da više ne mogu da se oslone na Ameriku kao verodostojnog svetskog lidera".
Grupa elektora koji sledece nedelje treba da ratifikuju rezultate predsednickih izbora u SAD, zatražila je pre dva dana kompletan izveštaj o optužbama da je Rusija intervenisala kako bi pomogla Donaldu Trampu da pobedi u predsednickoj trci.
Uz podršku glavnog savetnika poražene demokratske kandidatkinje Hilari Klinton, Džona Podeste, tih 10 elektora - medu kojima su skoro svi demokrate - saopštili su da moraju da utvrde koliko su te optužbe osnovane pre nego što se izborni kolegijum sa 538 clanova okupi 19. decembra.
Elektori traže izveštaj o svim zakljuccima istraga, "jer ta pitanja direktno uticu na suštinske faktore u rasudivanjima elektora o tome da li je Tramp podoban da bude predsednik SAD".
Grupa elektora uputila je ovaj poziv nakon što su mediji proteklog vikenda naveli da je CIA zakljucila kako Moskva stoji iza hakovanja kompjutera politickih partija i objavljivanja podataka koji su na kraju oštetili Klintonovu u borbi protiv Trampa.
Taj zakljucak je Tramp ocenio kao smešan, ali ga visoki clanovi Kongresa ozbiljno shvataju i spremni su da pokrenu istragu.
Americki Ustav nalaže da izborni kolegijum na kraju odlucuje o ishodu predsednickih izbora, a ne glasanja biraca, pri cemu svaka americka država ima broj elektora u skladu sa brojem svojih stanovnika.
Na izborima 8. novembra, Hilari Klinton je nadmašila republikanskog protivnika u broju glasova biraca za dva procentna poena, ali je Tramp pobedio u više država i osvojio 306 elektora, nasuprot 232 koliko je osvojila njegova protivkandidatkinja, što mu je donelo pobedu, podseca Frans pres.
