10. PLANINE GAMBURTSEV

Više od pola veka, geolozi su pokušavali da odgonetnu poreklo planinskog venca skrivenog ispod tri kilometara debelog sloja leda u Istočnom Antarktiku, u udaljenom delu kontineta gde temperature padaju i do minus 80 stepeni Celzijusa.

Nazvane po sovjetskom geofizičaru koji ih je otkrio 1957. godine tokom prve ekspedicije u okviru Međunarodne polarne godine, planine Gamburtsev se protežu duž 1.200 kilometara u srcu istočno-antarktičkog pokrivača, sa dubokim dolinama i usecima i oštrim vrhovima koji dostižu i do 2.700 metara visine.

Nastanak ovog lanca dugo je predstavljao jednu od najvećih misterija belog kontinenta.

Tokom poslendnjih 10 godina naučnici su došli do neverovatnog otkrića.

VRH SVETA:Rusi osvajaju Arktik, Amerikanci nemoćni

Naučnici iz sedam zemalja su uz pomoć radara i dubinskih senzora napravili prvu detaljnu mapu subglečerskog venca.

Prema njihovoj teoriji, priča započinje pre milijardu godina, kada se nekoliko mini-kontinenata sudarilo formirajući superkontinent Gondvanu, stvarajući u tački sudara planinski venac. Vremenom, planina se urušila pod sopstvenom težinom i erodirala tokom narednih godina.

Tokom sledeća dva vremenska intervala, pre oko 250 miliona i oko 100 miliona godina, Godvana se raspala u tektonskoj agoniji.

Nastao je 3.000 kilometara dugačak rased u zemljinoj kori koji se pruža od istočnog Antarktika preko okeana do Indije. To je dovelo do podizanja tla koji danas čini Istočni Antarktik, a samim tim i do razvoja velikog sistema strmih dolina čije su padine urezale reke, a zatim glečeri kako je Zemlja iz toplote ulazila u duboku hladnoću.

9. JEZERO VOSTOK


Ovo jezero je najveće od dosad identifikovanih 150 ispod ledene kape Antarktika.

Nalazi se na dubini od 3.700 do 4.100 metara ispod površine leda, ispod ruske polarne istraživačke stanice Vostok.

Jezero Vostok je slatkovodno. Temperatura vode u njemu je tri stepena ispod nule.

Ruski i britanski naučnici otkrili su ovo jezero 1994.godine. Njegovo postojanje je dokazano 1996. kombinovanim metodama radarskih merenja iz aviona, radarskih snimaka iz svemira i analizom seizmilkih talasa.

Zbog svog položaja duboko u ledu ovo jezero se smatra najčistijim i nedirnutim jezerom. Voda u njemu je stara nekoliko miliona godina. I pored prosečne temperature vode od -3°C voda u njemu nije zaleđena.

8. JUŽNI OKEAN

Međunarodna hidrografska organizacija je odlučila 2000. godine da ogromni Južni okean bude označen kao peti okean na svetu. On okružuje ceo kontinent. Dvostruko je veći od SAD , a dubok je na pojedinim mestima čak 7.300 metara.

Ono što je takođe zanimljivo kada je reč o ovom okenau je da ima izuzetno moćne struje koje igraju važnu ulogu u globalnom kretanju okena. Takođe, apsorbuje ogromnu količinu ugljen – dioksida iz atmosfere...naravno, to neće trajati zauvek.

Od industrijske revolucije ovaj okean je apsorbovao čak 15 odsto emisije ugljen dioskida.

Ledeni bregovi i sante leda se mogu naći u ovom okeanu u bilo kojem delu godine. Neki ledeni bregovi dosežu i visinu od nekoliko stotina metara, dok su i one od jednog metra opasne za plovidbu brodova. Dodatne teškoće pomorcima daju vetrovi i ogromni talasi tokom čitave godine, a pogotovo u razdoblju od maja do oktobra.

7. GLEČER NA OSTRVU PAJN

Ovaj glečer je jedinstven jer se najbrže topi i njegovo toppljenje najviše doprinosi rastu nivoa mora više nego bilo koji drugi na kontinentu.

Prošle godine je ogromna santa leda površine od oko 300 kilometara kvadratnih krenula sa ovog ostrva, što je zabrinulo istraživače sa Ohajo Univerziteta koji putem satelita prate zbivanja na ovom ostrvu.

 U podnožju ledene ploče 2013. godine pojavila se pukotina. Širila se sve do 2015. da bi konačno dospela do površine glečera, preteći da ga razdvoji na pola!

 Ranije se dešavalo da voda dospeva u unutrašnjost glečera, ali je to bilo vidljivo na njegovim marginama. Ovo je nešto sasvim drugačije, tvrde naučnici.

Podnožje Zapadnog Antartika se nalazi ispod nivoa mora, pa voda nezadrživo prodire a da to nije uočljivo pukim posmatranjem.

Ukoliko se dogodi da ova ogromna masa leda bude prepolovljena, nivo Svetskog mora bi porastao za 10 metara, a talas bi bukvalno progutao gradove poput Njujorka, Londona i Sidneja,.

6. ANTARKTIČKE GLJIVICE

Gljivice na ovom kontinetu su u stanju da prežive i najneprijateljskije uslove. Iako na Anktarktiku nema drveća, istraživači su gljivice našli na drvenim kolibama. Činjenica da se gljivice razvijaju u toplim i šumovitim krajevima pokazuje da je gotovo nerealno da uspevaju u ovom ledenom delu zemlje.

Još jedna vrsta gljiva preživljava u starim kontejnerima u kojima je bilo gorivo. Ono što je dobro je da bi ove gljivice mogle da se koriste za čišćenje vodenih površina od naftnih mrlja.

5. PUSTINJA USRED BELOG KONTINENTA

Pesak je najčešće povezan sa toplijom klimom, ali i ovaj ledeni kontinent ima svoje dine.

Smatra se da je na Anktarktiku zapravo najveća pustinja na svetu. Najveća peščana dina nalazi se u dolini Viktorija, visoka je neverovatnih 70 metara, a široka preko 200 metara.

Naučnicima je vrlo korisna zbog proučavanja sličnih dina na Marsu.

Međutim, dine se u ovom delu zemlje sve više "kreću" poslednjih godina- u proseku 1,5 metara godišnje, a naučnici strahuju da bi to moglo u znatnoj meri da utiče na klimatske promene.

Kako se nivo ugljen – dioksida u atmosferi povećava i planeta se zagreva, led se topi i dine se “oslobađaju“.

4. JEZERO ELSVORT

Antarktičko jezero Elsvort, otkriveno 1996. godine, nalazi se ispod više od tri kilometra večnog leda, a veruje se kako je u potpunosti izolovano od spoljnog sveta najmanje 125.000 godina, a moguće je da je u izolaciji provelo i više od milion godina.

Ekipa britanskih naučnika pripremala se za jedinstven eksperiment tokom kojeg je trebalo da vrućom vodom probiju tunel do jezera, a potom uz,u uzorke vode i sedimenta na dnu jezera bez kontaminiranja jezera mikrobima i česticama iz spoljašnjosti.

Razvoj tehnologije trajao je punih 16 godina, a dozvolu za bušenje dobili su 2009. godine.

Međutim, ova misija je otkazana zbog problema sa opremom.

Jedna od glavnih pitanja koja bi trebalo da se razjasne su može li i u kakvom obliku, život da izdrži uslove apsolutnog mraka, visokog pritiska, niske temperature i gotovo nikakvih hranjivih materija.

3. FOSILI ANTARKTIKA

Prošle godine naučnici su pronašli fosil nove vrste bube u blizini Transantarktičkog glečera Berdmor. Buba je nazvana Lopta antarktičke tundre i živela je pre oko 20 miliona godina kada je Antarktik bio topliji nego danas.

Druga vrsta fosila je otkrivena još pre oko 30 godina na vrhovima Transantarktičkih glečera. To su jednoćelijski organizmi takozavni diatomi. Prema najnovijim istraživanjima za njihovo postojanje su najverovatnije odgovroni jaki vetrovi i položaj glečera. Rezultati pokazuju i da je ledeni pokrivač daleko nestabilniji nego što se mislilo.

2. PLANINA VATRE I LEDA

Planina Erebus je najjužniji aktivni vulkan na Zemlji. Visok je 3. 800 metara i nalazi se na Rosovom ostrvu.

Vulkan je aktivan od 1972. godine i jedan je od poslednjih na Zemlji u čijem krateru je jezero lave.

Dok u unutrašnjosti Planine Erebus vladaju paklene vrućine, ona je sa spoljašnje strane okovana snegom i ledom, gde temperature vazduha redovno dosežu – 25 stepeni Celzijusa.

Umesto da spava, pa eruptira svakih nekoliko stotina godina (kao većina vulkana), Erebus je uvek aktivan, njegovo jezero lave konstantno ključa i izbacuje gasove u atmosferu, a sa vremena na vreme izbaci i 3 metra široke “vulkanske bombe” koje se sastoje od istopljenih stena i koje ponekad eksplodiraju kada stupe u kontakt sa ledenim spoljašnjim svetom planine.

Zbog nepristupačne lokacije i vremenskih uslova naučnici ne mogu da snime vulkan izbliza, već fotografije većine erupcija beleže sateliti. Međutim, 2013 . godine mali tim naučnika se popeo na Erebus. Bili su zaprepašćeni jer se videli da u vulkanu ima živih organizama.

1. KRVAVI VODOPADI

Australijski geolog Grifit Tejlor je 1911. godine istraživao antarktički glečer dug desetinama kilometara, koji danas nosi njegovo ime – Tejlorov glečer, a ceo ovaj deo Antarktika Tejlorova dolina. Lutajući ledenom površinom, naišao je na nesvakidašnji prizor - crvenu vodu koja se slivala niz led.

Stručnjaci su isprva pomislili da su vodu obojile alge, ali se ispostavilo da je istina daleko interesantnija i dragocenija za nauku. Naime, Tejlorovi Krvavi vodopadi obojeni su oksidima gvožđa.

Utvrđeno je da slana voda ispod glečera, u zaleđenom jezeru punom gvožđa, formira izdane, odnosno geološke sredine zasićene slobodnim vodama koje nastaju infltracijom površinskih voda ili onih formiranih od atmosferskih taloga. Kroz pukotinu u ledu, sliva se crvena tečnost.

Ovo mesto je, inače, raj za istraživače svemira jer je klima slična onoj na Marsu.