Libanska armija poništila je u subotu mere koje je vlada preduzela protiv Hezbolaha, a zbog kojih su borci te šiitske islamističke organizacije nasilno preuzeli kontrolu nad zapadnim, pretežno muslimanskim delom Bejruta, prenela je DPA.
Ministar informisanja Gazi Aridi izjavio je da vlada pozdravlja potez vojske, kao i šef vladajuće većine Saad Hariri i njegov koalicioni partner Valid Džumblat.
Vojska je saopštila da će šef obezbeđenja na bejrutskom aerodromu kojeg je vlada ranije smenila zbog navodnih veza sa Hezbolahom ostati na toj funkciji "dok sve tehničke istrage ne budu bile završene", prenela je nemačka novinska agencija.
Armija je takođe saopštila da će Hezbolah moći da zadrži svoju privatnu telekomunikacionu mrežu, ali i naredila svim naoružanim ljudima da se sklone sa bejrutskih ulica.
Opozicija je, u međuvremenu, saopštila da povlači sve naoružane ljude s ulica, ali i najavila mere građanske neposlušnosti sve dok i vlada ne poništi odluku koja se tiče komunikacione mreže Hezbolaha.
Libanska vlada saopštila je ranije da je proiranski pokret Hezbolah, preuzimanjem kontrole nad velikim delom zapadnog Bejruta, načinio "krvavi državni udar", u nameri da pojača ili ponovo uspostavi uticaj Irana i Sirije.
"Oružani, krvavi udar ima za cilj da vrati Siriju u Liban i proširi iranski uticaj na Mediteran", navodi se u saopštenju libanske vlade.
Najmanje 15 ljudi izgubilo je do sada život u trodnevnim borbama u Bejrutu između pripadnika Hezbolaha i vladajuće koalicije koju podržavaju SAD.
U međuvremenu, još šestoro ljudi je ubijeno i 20 ranjeno kad je naoružana grupa napala povorku na sahrani jednog sunitskog civila u Bejrutu, koji je poginuo u borbama zapadno od glavnog grada.
"U bolnicu Makašed dopremljena su tela šest osoba ubijenih tokom sahrane u Tarik al Džidedu, u zapadnom delu Bejruta", izjavio je predstavnik bolnice koja se nalazi u blizini groblja na kojem se održavala sahrana. Isti izvor je naveo da se "šest ranjenih osoba nalazi u kritičnom stanju".
Prema svedočenju fotografa Frans presa, na stotine stanovnika tog bejrutskog kvarta nalazi se u blizini groblja, dok su pripadnici oružane grupe i dalje u blizini. Libanska vojska se u međuvremenu rasporedila na liniji razdvajanja.
Vlada u Vašingtonu izrazila je "ozbiljnu zabrinutost" zbog situacije u Libanu i pozvala Siriju i Iran da prestanu da podržavaju Hezbolah, a Bela kuća ponovo je podržala libansku vladu premijera Fuada Siniore, saopštivši da Hezbolah ubija nevine civile.
Nasilje u Bejrutu oštro je osudila i Evropska unija, a visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana pozvao je sve strane u sukobu da se ponašaju odgovorno i pronađu rešenje za novonastalu krizu.
S druge strane, iranske vlasti saopštile su u subotu da već nekoliko dana rade na okončanju sukoba u Libanu i optužile SAD i Izrael da su odgovorne za nasilje u toj zemlji, preneo je DPA. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Mohamad Ali Hoseini rekao je da vlada u Teheranu čini sve što je u njenoj moći da pomogne različitim političkim grupama u Libanu da se međusobno razumeju i prevaziđu tenzije.
Iranske vlasti takođe su odbile da obezbede vojnu pomoć libanskim radikalnim grupama, saopštivši da je podrška koju Teheran pruža Hezbolahu isključivo političke i duhovne prirode.
Zbog sukoba u Libanu, Egipat i Saudijska Arabija pozvale su u petak na hitan sastanak šefova diplomatija arapskih zemalja, na kojem bi se razgovaralo o situaciji u Bejrutu, dok su Sirija i Katar saopštile da je libanska kriza "unutrašnja stvar" te zemlje.
Liban je tri decenije bio pod uticajem Sirije, čije su se trupe povukle iz te zemlje posle ubistva bivšeg premijera Rafika Haririja 2005. godine.
Zapadne novinske agencije primećuju da je situacija u Bejrutu najteža od završetka građanskog rata (1975-90).
Oružane borbe u centru Bejruta sa automatskim oružjem i "zoljama" počele su pre tri dana u više kvartova u kojima živi sunitisko i šiitsko stanovništvo na zapadu grada, i to između pristalica antisirijske većine i opozicije.
Poslednji sukobi izazvani su nakon odluke vlade da napadne komunikacionu mrežu snaga Hezbolaha. Taj pokret je potom saopštio da je vlada objavila rat.
Šiitska proiranska grupa Hezbolah pribegla je nasilju posle odluke vlade da smeni šefa službe bezbednosti na aerodromu zbog, kako je navedeno, "njegove bliskosti sa Hezbolahom".
(agencije/MONDO)
Ministar informisanja Gazi Aridi izjavio je da vlada pozdravlja potez vojske, kao i šef vladajuće većine Saad Hariri i njegov koalicioni partner Valid Džumblat.
Vojska je saopštila da će šef obezbeđenja na bejrutskom aerodromu kojeg je vlada ranije smenila zbog navodnih veza sa Hezbolahom ostati na toj funkciji "dok sve tehničke istrage ne budu bile završene", prenela je nemačka novinska agencija.
Armija je takođe saopštila da će Hezbolah moći da zadrži svoju privatnu telekomunikacionu mrežu, ali i naredila svim naoružanim ljudima da se sklone sa bejrutskih ulica.
Opozicija je, u međuvremenu, saopštila da povlači sve naoružane ljude s ulica, ali i najavila mere građanske neposlušnosti sve dok i vlada ne poništi odluku koja se tiče komunikacione mreže Hezbolaha.
Libanska vlada saopštila je ranije da je proiranski pokret Hezbolah, preuzimanjem kontrole nad velikim delom zapadnog Bejruta, načinio "krvavi državni udar", u nameri da pojača ili ponovo uspostavi uticaj Irana i Sirije.
"Oružani, krvavi udar ima za cilj da vrati Siriju u Liban i proširi iranski uticaj na Mediteran", navodi se u saopštenju libanske vlade.
Najmanje 15 ljudi izgubilo je do sada život u trodnevnim borbama u Bejrutu između pripadnika Hezbolaha i vladajuće koalicije koju podržavaju SAD.
U međuvremenu, još šestoro ljudi je ubijeno i 20 ranjeno kad je naoružana grupa napala povorku na sahrani jednog sunitskog civila u Bejrutu, koji je poginuo u borbama zapadno od glavnog grada.
"U bolnicu Makašed dopremljena su tela šest osoba ubijenih tokom sahrane u Tarik al Džidedu, u zapadnom delu Bejruta", izjavio je predstavnik bolnice koja se nalazi u blizini groblja na kojem se održavala sahrana. Isti izvor je naveo da se "šest ranjenih osoba nalazi u kritičnom stanju".
Prema svedočenju fotografa Frans presa, na stotine stanovnika tog bejrutskog kvarta nalazi se u blizini groblja, dok su pripadnici oružane grupe i dalje u blizini. Libanska vojska se u međuvremenu rasporedila na liniji razdvajanja.
Vlada u Vašingtonu izrazila je "ozbiljnu zabrinutost" zbog situacije u Libanu i pozvala Siriju i Iran da prestanu da podržavaju Hezbolah, a Bela kuća ponovo je podržala libansku vladu premijera Fuada Siniore, saopštivši da Hezbolah ubija nevine civile.
Nasilje u Bejrutu oštro je osudila i Evropska unija, a visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana pozvao je sve strane u sukobu da se ponašaju odgovorno i pronađu rešenje za novonastalu krizu.
S druge strane, iranske vlasti saopštile su u subotu da već nekoliko dana rade na okončanju sukoba u Libanu i optužile SAD i Izrael da su odgovorne za nasilje u toj zemlji, preneo je DPA. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Mohamad Ali Hoseini rekao je da vlada u Teheranu čini sve što je u njenoj moći da pomogne različitim političkim grupama u Libanu da se međusobno razumeju i prevaziđu tenzije.
Iranske vlasti takođe su odbile da obezbede vojnu pomoć libanskim radikalnim grupama, saopštivši da je podrška koju Teheran pruža Hezbolahu isključivo političke i duhovne prirode.
Zbog sukoba u Libanu, Egipat i Saudijska Arabija pozvale su u petak na hitan sastanak šefova diplomatija arapskih zemalja, na kojem bi se razgovaralo o situaciji u Bejrutu, dok su Sirija i Katar saopštile da je libanska kriza "unutrašnja stvar" te zemlje.
Liban je tri decenije bio pod uticajem Sirije, čije su se trupe povukle iz te zemlje posle ubistva bivšeg premijera Rafika Haririja 2005. godine.
Zapadne novinske agencije primećuju da je situacija u Bejrutu najteža od završetka građanskog rata (1975-90).
Oružane borbe u centru Bejruta sa automatskim oružjem i "zoljama" počele su pre tri dana u više kvartova u kojima živi sunitisko i šiitsko stanovništvo na zapadu grada, i to između pristalica antisirijske većine i opozicije.
Poslednji sukobi izazvani su nakon odluke vlade da napadne komunikacionu mrežu snaga Hezbolaha. Taj pokret je potom saopštio da je vlada objavila rat.
Šiitska proiranska grupa Hezbolah pribegla je nasilju posle odluke vlade da smeni šefa službe bezbednosti na aerodromu zbog, kako je navedeno, "njegove bliskosti sa Hezbolahom".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.