Ceremonije u Briselu počele su na aerodromu a tokom dana biće obeleženo sećanje na nastradale i kod stanice podzemne železnice u centru grada.

Komemoraciji na aerodromu prisustvovali su kralj Filip i kraljica Matilda, drugi zvaničnici i porodice nastradalih.

1/0
Vidi galeriju
undefined godišnjica


U sedištu Evropske komisije Junker, i službenici odali su poštu minutom ćutanja, a u blizini sedišta EK evropski zvaničnici otkrili su i spomen obeležje žrtvama napada.

"Suočeni tim nečuvenim i nerazumnim nasiljem, građani Brisela i Belgijanci, uz podršku svih naroda Evrope izabrali su da se odupru i da ne izgube nadu", napisao je u saopštenju povodom ove godišnjice predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.



Godinu dana posle - koliko su bezbedni građani Brisela?

Mere bezbednosti u glavnom gradu Belgije su i dalje povišene, dok su vojska i vojna vozila postali svakodnevica u Briselu, gde među građanima i dalje vlada strah od mogućih novih napada.

Pitanje koje građani Brisela, ali i cele Evrope postavljaju jeste koliko smo danas bezbedniji?

Poslednje ankete među stanovnicima Brisela ukazuju na činjenicu da se čak tri od četiri ispitanika i dalje plaše za svoju bezbednost u glavnom gradu Belgije.

Nadležni u belgijskoj federalnoj policiji tvrde da je Brisel danas sigurniji u odnosu na pre godinu dana.

Zvanično se navodi da su belgijska policija i bezbednosne službe preduzele značajne mere kako bi u praktičnom, ali i tehnolioškom smislu, povećale svoju sposobnost prevencije i reagovanja na sve rasprostranjenije izazove terorizma i radiklaizacije ne samo u Belgiji već i celoj Evropi.

Navodi se tako belgijska saradnja i obuka sa izraelskim snagama bezbednosti, postavljanje nove bezbednosne infrastrukture na nacionalnom aerodromu u Zaventemu, ali i na metro stanicama u Briselu gde već postoji 2.300 kamera za nadzor.

Istovremeno, u glavnom gradu Belgijie sindikati policajaca demonstriraju na ulicama navodeći da im je za adekvatan rad na razmeni informacija sa drugim EU članicama, ali i među više nacionalnih belgijskih novoa bezbednosnih službi, potrebno dodatnih 5.000 ljudi.

”Od napada na Brisel mnogo je toga uređeno na jačanju sigurnosti i bezbednosnih službi, ali i u cilju prevencije radikalizacije. Istovremeno i pretnja je porasla i menja svoje oblike, što znači da i pored svih uloženih napora mi nemamo garancije da smo danas sigurniji nego pre godinu dana”, objašnjava belgijski ekspert za borbu poritv terorizma Tomas Renar.

Radiklazacija mladih i povratak u Evropu boraca iz Iraka i Sirije vide se kao najveći izazovi u cilju prevencije mogućihih novih terorističkih napada.

Procenjuje se da se u Evropu vratilo oko 30 odsto oni koji su otišli da se bore za Islamsku državu. Samo u Belgiji identifikovano je njih 119.

Briselska opština Molembek tokom napada u Briselu, ali i u Parizu, dobila je epitet “sedišta islamskih ekstremista2 u Evropi. Molenbek je bio tačka preseka gotovo svih sprovedenih i planiranih terorističkih napada u ovom delu Evrope.

U poslednjih godinu dana veliki broj racija sproveden je u ovoj pretežno muslimanskoj četvrti Brisela pri čemu je, prema zvaničnim podacima, otkrivena čak 51 grupa sa terorističkim vezama.

Osveta ISIS-a:Dan kada je tekla krv Briselom VIDEO

Stanovnici Molembeka navode da su učestale racije i privođenja samo doprineli pojačanoj izolaciji i radikalizaciji mladih muslimana u toj briselskoj opštini.

Kada je u pitanju teroristički napad u Briselu istraga je još u toku.

Trenutno se 59 osoba povezanih sa ovim slučajem nalazi u pritvoru, a 60 na uslovnoj slobodi.

Belgijska država je proglasila 900 osoba, među kojima su 32 poginulih, 324 hospitalizovanih, članovi njihovih porodica i oni koji su pretrepeli duševnu bol, za žrtve terorističkog napada koji se 22. marta 2016. dogodio u Briselu.

Danas čak tri od četiri stanovnika Brisela kaže da se plaše mogućeg novog napada terorista.