Redžep Tajip Erdogan 2014. godine postao je predsednik Turske, a pre toga bio je premijer - od 2003. godine.
Što se stranačkog života tiče - bivši je predsednik Partije pravde i razvoja, a ranije je bio član Partije blagostanja i Partije vrline koje su zbog antisekularnih islamističkih stavova zabranjene. Bio je gradonačelnik Istanbula od 1994. do 1998. godine.
Erdogan je prešao put od uličnog prodavca đevreka u siromašnoj istanbulskoj četvrti Kasimpaša, preko uspešnog gradonačelnika najvećeg grada u Evropi i političkog zatvorenika, do glavnog čoveka Turske, ili "sultana", kako ga mnogi mediji nazivaju.
Vođa turskih konzervativaca potekao je iz miljea koji je u to vreme predstavljao proganjanu marginu turskog društva.
Studirao je poslovno upravljanje i poluprofesionalno se bavio fudbalom. Bio je toliko talentovan da mu je Fenerbahče ponudio profesionalni ugovor. Njegov otac je sprečio da se to dogodi.
Tada je i počela njegova politička karijera jer se pridružio Nacionalnoj turskoj studentskoj uniji, antikomunističkoj akcionoj grupi.
Zanimljivo je da je davne 1974. napisao, režirao, i igrao glavnu ulogu u predstavi Maskomja, koja je predstavila masoneriju, komunizam i judaizam kao zlo.
Posle toga, 1976. je postao šef omladinske grane islamističke Partije nacionalnog spasa (MSP) za istanbulsku opštinu Bejoglu, a kasnije je unapređen u predsednika omladinskog ogranka partije za Istanbul.
Već tokom studiranja postao je pobornik političkog islama. Tako je 1994. godine postao prvi islamistički gradonačelnik Istanbula.
Pokazao se kao sposoban funkcioner. Pamti se da je dok je bio na čelu grada smanjio zagađenost vazduha planskim prebacivanjem na grejanje prirodnim gasom, gužve u saobraćaju rešio je gradnjom pedeset mostova, vijaduktova i autoputeva, a rešio je problem vodosnabdevanja.
Loši dani za Erdogana usledili su 1998. godine kada je osuđen na deset meseci zatvora zbog širenja verske mržnje.
Za to je optužen pošto je u govoru džamije uporedio sa kasarnama, kupole sa šlemovima, minarete sa bajonetima, a vernike sa vojnicima.
Nakon presude je podneo ostavku na mesto gradonačelnika, ali je u zatvoru proveo samo četiri meseca.
Tokom prvih deset godina njegove vlasti (2002-2012), BDP je porastao za 64 odsto, a BDP po glavi stanovnika za 43 odsto. Prosečni godišnji rast je bio neverovatnih 3,6 odsto.
Još jedan bitan datum u karijeri Erdogana - u noći između 15. i 16. jula 2016. grupa pobunjenih oficira jednog dela turske vojske pokušala je da ga svrgne sa vlasti državnim udarom i dovede vojnu huntu na vlast, ali ti planovi su se izjalovili, a Erdogan je dobio potpunu vlast u zemlji.
I sada suvereno Vlada Turskom, a danas dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji.