Iako taj most nije nikada napravljen, inženjeri Instituta za tehnologiju Masačusetsa su isprobali projekat da bi utvrdili da li bi bio uspešan, prenela je TV CNN.
Rezultat njihovog rada predstavljen je na konferenciji Međunarodnog udruženja za školjkaste i prostorne strukture, prošle nedelje u Barseloni, u Španiji, navodi se u saopštenju univerziteta.
Da Vinči je predao svoju inovativnu skicu sultanu Bajazitu Drugom, vladaru Otomanskog carstva od 1481. do 1512. godine, koji je zahtevao izgradnju mosta preko Zlatnog roga, u Istanbulu. To je prirodna reka, estuar, koja razdvaja naselje Galata od Istanbula.
Da Vinčijev predlog nije prošao u Istanbulu, a na tom mestu je sada ogroman viseći most s kablovima.
Ali, inženjeri su se pitali kako bi tako veliki most bio konstruisan po Da Vinčijevoj ideji i proučavali su njegov crtež, kao i od kojeg bi materijala most mogao biti izgrađen u to vreme.
Napravili su model u manjoj razmeri da bi isprobali njegovu stabilnost i kako može reagovati na različite uslove.
Most bi u vreme kada ga je Da Vinči zamislio, bio sasvim novo rešenje u poređenju s tada popularnim mostovima s polukružnim kamenim lukovima. Tim lukovima je trebalo postaviti jake stubove kao oslonac na krajevima raspona mosta kako bi nosili njegovu težinu.
Ali, Da Vinči je predložio spljošten luk koji bi ipak dostigao visinu potrebnu da ispod mosta prolaze brodovi. Luk izgleda kao veliko lučno i razvučeno slovo "X", s blagim usponom da bi ljudi lako prelazili iz Istanbula u Galatu.
"To je neverovatno ambiciozno", izjavila je Karli Bast, učesnica istraživanja i donedavna studentkinja MIT-a. "Bio bi to most čak oko 10 puta duži od tipičnih mostova tog vremena".
Da bi se most stabilizovao pri bočnom ljuljanju od opterćenja, kao i kada dođe do zemljotresa, Da Vinči je nacrtao da se noseći oslonci mosta na oba kraja luka ne pružaju upravno naniže, nego prema spolja, dalje od luka.
Znao je da u toj oblasti može biti zemljotresa, jer ih je bilo i ranije.
U to vreme kamen je bio osnovni materijal za izgradnju mostova takve dužine, jer drvo ne bi bilo praktično.
Istraživači nisu uz skicu našli nikakve Da Vinčijeve detalje za izgradnju mosta, ali smatraju da je on mogao planirati spajanje kamenih blokova bez maltera.
Inženjeri MIT-a su tako napravili 126 blokova proizvedenih "3D printerom", koji su ugrađeni u model mosta dugačak 80 santimetara.
Kada su lučni kameni mostovi građeni u starom, Rimskom stilu, korišćene su skele da se kamenje zadrži na mestu. Skele bi se uklanjale na kraju, pošto se u teme luka postavi srednji, "ključni kamen". Istraživači MIT su istu stvar uradili sa svojim modelom.
"Kada smo postavljali ključni kamen, morali smo da ga utisnemo među ostale", rekla je Bast. "To je bio kritični trenutak... i kada smo spojili most i sklonili skele, sve je ostalo na svom mestu, dobro je to smišljeno".
U prethodnim pokušajima izgradnje mosta po ideji iz Da Vinčijevog crteža - na primer Norveška ima takav pešački most, korišćeni su savremene materijali.
Oksendorf je rekao da bi takav most danas bio od čelika ili betona.
Ali, američki istraživači su želeli da znaju da li bi Da Vinčijev plan bio sprovodiv u vreme kada ga je nacrtao.
Inženjeri su svoj model isprobali i simuliranjem zemljotresa i utvrdili da bi ih Da Vinčijev most izdržao.
Na pitanje o tome da li bi se Da Vinčijev kameni most mogao danas koristiti, Bast je rekla da bi ga nadmašili lakši i jači mostovi, zasnovani na novim materijalima. Ali, naglasila je briljantnost Da Vinčijeve ideje.