Stručnjaci sa Tehnološkog instituta Džordžije primenjivali su statističke metode u merenju dužine životnog veka rimskih careva.
Tim je, piše Dejli mejl, došao do zaključka da je stopa smrtnosti imperatora - pod uslovom da prežive prvu godinu na toj poziciji - postepeno opadala narednih sedam godina.
Oni vladari koji bi uspeli da prežive tih sedam godina, onda su imali solidnu šansu da vladaju još pet, a potom su opet bili u problemu, rekao je vođa studije Džozef Saleh.
Istorijski podaci pokazuju da je od 69 vladara Rimskog carstva njih 43 umrlo nasilnom smrću - bilo da je reč o ubistvu, samoubistvu ili u borbi.
Istraživači su živote imperatora poredili sa inžinjeringom i "zamorom materijala" - rizik od nasilne smrti bi se stabilizovao do osme godine i opet povećao posle 12. slično kao što se komponente mašina kvare zbog zamora, korozije ili potrošnje.
Saleh je upozorio da je ovo otkriće ipak ograničenog opsega i može biti neprecizno i da su potrebne dalje studije kako bi se utvrdilo zašto su imperatori toliko često stradali.