Naučnici su ustanovili da se zvezde sve brže vrte jedna oko druge i da se međusobno približavaju i izračunali da će se 2083. godine sudariti i izazvati eksploziju koja će nam biti vidljiva golim okom.
Binarni sistem "V Sagittae" sastoji se od belog patuljka I zvezde koja je četiri puta masivnija od pomnute, piše New Scientist.
Astronom Bredli Šefer sa Univerziteta u Luzijani i njegove kolege su pregledali snimke tih zvezda od 1890. godine do danas i otkrili da one postaju sve svetlije. Tokom prošlog veka njihov sjaj se povećao oko 10 puta.
"Sudbina sistema "V Sagittae" je neizbežna. Zabeležite tu godinu u nekom svom kalendaru", rekao je pre nekoliko dana ovaj astronom na konferenciji za novinare.
Eksplozija koja će se dogoditi kroz nekoliko decenija će verovatno zaseniti svaku zvezdu na nebi. Možda će svetleti poput Venere. Sjaj eksplozije će trajati oko mesec dana, a onda će početi da bledi.
"Nismo imali ovakav nebeski bljesak od Keplerove supernove koja se dogodila 1604. godine", rekao je Šefer.
Supernova je zvezdana eksplozija tokom koje se izbacuje ogromna energija za izuzetno kratak vremenski period.
Sjaj zvezde se može povećati i do više miliona puta u odnosu na sjaj pre eksplozije. Posle eksplozije sjaj postepeno opada tokom nedelja i meseci.
Supernova u jednom kratkom roku može da zaseni svojim sjajem celu svoju galaksiju.
Suncu bi bilo potrebno oko 10 milijardi godina da proizvede količinu energije jedne prosečne supernove tipa II.