Kada se bude svodio bilans i posledice pandemije korona virusa (za šta je još rano, jer je svet paralisan i pitanje je dokle će biti), Italija će, nesumnjivo, svima biti prva asocijacija. Više od 16.000 ljudi preminulo je u Italiji od korona virusa, što je gotovo trećina svih umrlih u svetu, a još nije kraj...
Najnovije vesti iz Italije ponovo su tužne. Nakon dva dana, ponovo je porastao broj mrtvih.
Potresne priče iz Italije, pre svega iz Bergama, ukazuju na svu tragediju koja je zadesila Italiju, na stranu što ovu zemlju, ali i mnoge druge tek čeka period ponovog podizanja na noge.
Silvija Bertuleti je 11 dana nagovarala porodičnog lekara da dođe i pregleda njenog oca, 78-godišnjeg oca Alesandra koji je imao temperaturu i teško je disao. Kada je lekar konačno došao u njihov dom u blizini Bergama, epicentra epidemije, bilo je kasno. Prethodno mu je telefonski prepisao lekove protiv bolova i razne antibiotike. Nije bilo dovoljno. Alesandro nije izdržao...
"Moj otac ostavljen je da umre sam kod kuće, bez ikakve pomoći. Niko ne zaslužuje takav kraj", rekla je 48-godišnja Silvija Bertuleti, piše "National post".
Rojters (Reuters) je kontaktirao tog lekara, koji nije želeo da mu se pominje ime, koji je u suzama ispričao da lekari moraju da donese strašne odluke.
Kaže da ga zovu 300 do 500 puta dnevno jer pokriva i bolesnog kolegu.
"Morao sam da napravim selekciju. Ne mogu da obilazim one koji kašlju i imaju temperaturu. Mogu da odem da pregledam samo najozbiljnije slučajeve", rekao je taj lekar.
Ovo nije usamljen slučaj. Štaviše!
Mnogi ljudi su umirali u svojim kućama, a telefonske konsultacije sa lekarima nisu bile (uvek) dovoljne. Samo je u provinciji Bergamo broj umrlih verovatno dvostruko veći nego što pokazuju zvanični podaci o 2.060 mrtvih u koje su uvršteni samo preminuli u bolnicama. Mada, treba istaći da su Italijani u sve mrtve zbrajali mnoge koji su imali pridružene bolesti, odnosno neka ranija hronična oboljenja.
Nesumnjivo je, međutim, da je ovaj virus značajno doprineo pogoršanju njihove kliničke slike i ubrzao najgori ishod.
Italija je, više nego očigledno, bila nespremna na sve što ju je zadesilo. Nedostatak medicinske opreme, pre svega respiratora, potom "spajanje" korona virusa i običnog, sezonskog gripa, mentalitet "lako ćemo" ili "neće nas", veliki broj tirista, pogotovo iz Azije...
I na sve to ni medicinsko osoblje nije bilo spremno i opremljeno, jer lekari zbog nedostatka zaštitne opreme nisu hteli da se izlažu riziku i odlaze u kućne posete.
"Lekari opšte prakse nedeljama nisu obilazili svoje pacijente i to je doprinelo ovoj situaciji", kaže lekar Rikardo Munda, koji radi duplu smenu - jednu u Selvinu, a drugu u Nembru nakon što mu se kolega zarazio korona virusom.
"Ali, ne mogu da osuđujem svoje kolege, jer su tako spasavali sebe i svoje porodice", dodaje.
Njegova procena je da su mnogi životi možda mogli da budu spaseni da im je pružena hitna lekarska pomoć, ali lekari nisu imali zaštine maske i odela, pa nisu ni odlazili u kućne posete.
"Ti lekari neguju ljude u njihovim domovima. Ali, ako terapija ne deluje, a lekar ne dolazi redovno i ne može da je promeni ili prilagodi, tada pacijen, najčešće, umire", dodaje Munda.
Munda odlazi u kućne posete od kraja februara i pacijentima daje u slučaju potrebe antibiotike protiv bakterijske pneumonije i terapiju kiseionikom.
Kaže da antibiotici, iako nisu lek protiv virusa, mogu da pomognu protiv komplikacija i pomoći pacijentima da se oporave bez hospitalizacije. Koristi zaštitne maske koje je platio 600 evra i svake večeri ih steriliše parom.
Lekari nisu samo zbog nedostatka opreme izbegavali svoje pacijente. Tako im je i preporučeno, odnosno naloženo od zdravstvenih vlasti. Rečeno im je da ograniče kućne vizite kako bi "sprečili širenje zaraze i smanjili potrošnju zaštitne opreme".
I lekari i medicinsko osoblje su platili cenu. Više od 11.000 zdravstvenih radnika u Italiji zaraženo je korona virusom, a 80 ih je umrlo. Mnogi od njih su bili porodični lekari.
U međuvremenu, kada su se zdravstvene vlasti pregrupisale, obezbeđene su mobilne lekarske jedinice, koje su odlazile u posetama pacijentima.
U Milanu, gde se broj mrtvih ljudi koji su umirali u svojim kućama i u staračkim domovima udvostručio u drugoj polovini marta, slični timovi su počeli da deluju 31. marta. Ali i u glavnom gradu Lombardije, italijanskom finansijskom centru, lekari mole vlasti za zaštitnu opremu.
"Radimo bez zaštite i niko nas ne testira", kaže Roberto Skarano, hirurg i porodični lekar.
Vozila hitne pomoći koja su ranije dolazila par minuta nakon poziva sada se čekaju satima. Boca sa kisikom toliko je malo da medicinske sestre žure po njih čim pacijent umre.
"Navikli smo da gledamo ljude kako umiru", kaže medicinska sestra u privatnoj klinici Itineris Maura Zukeli i dodaje: "Sada nam pacijenti umiru za dva, tri dana. To je iscrpljujuće. Nalik je ratu".
Strahuje se da bi broj mrtvih u Italiji mogao da bude veći nego dosadašnji (16.523). Prema analizini lokalnih novina "Leko di Bergamo" (L'Eco di Bergamo) i jednog istraživačkog instituta, koji su koristili podazke lokalnih opština, procenjuje se da je u Bergamu umrlo 5.400 ljudi, šest puta više nego pre godinu dana. Od korona virusa ih je umrlo 4.500, dvostruko više nego što pokazuju zvanični podaci.
Među njima je i 600 ljudi koji su umrli u domovima za starije, navodi se u analizi.
Za sada još niko od zvaničnih predstavnika zdravstvenih organa ove podatke nije komentarisao.
Udruženje porodičnih lekara u Bergamu procenjuje da je u tom području zaraženo 70.000 ljudi.
"Uprkos svim najšim naporima, nije moguće sve odvesti u bolnicu, a nekad i porodice radije žele da budu sa obolelim kod kuće jer strahuju da možda neće imati priliku da se oproste", rekao je gradonačelnik Bergama Đorđo Gori.