Kao jedna od velikih civilizacija klasične antike, Drevna Grčka je poznata po mnogim temeljnim uvidima koji su od tada postali deo temelja za ideje zapadne civilizacije, uključujući osnovnu geometriju i Hipokratovu medicinsku školu.
Istraživači predvođeni antropologom Anagnostisom Agelarakisom sa odseka za istoriju Univerziteta Adelfi otkrili su dokaze o naprednom drevnogrčkom obliku trepanacije (otvaranja lobanje) - hirurškom zahvatu koji uključuje bušenje rupa u ljudskoj lobanji kako bi pokušali lečiti razne zdravstvene probleme.
U saopštenju za javnost ovaj univerzitet je naveo da je na ostrvu Tasos u Severnom Egejskom moru otkriveno deset skupova skeletnih ostataka, među kojima su šest muškaraca i četiri žene, za koje se veruje da su bili visokog društvenog položaja.
Ti ostaci datiraju iz proto-vizantijskog razdoblja (330-824.) i pokazuju znakove složenog oblika operacije mozga koja se izvodi na jednoj od osoba.
"Prema koštano-anatomskim odlikama pojedinaca, i muškarci i žene živeli su fizički zahtevne živote", objasnio je dr. Agelarakis.
"Vrlo ozbiljne slučajeve traume koje su pretrpeli i muškarci i žene je hirurški ili ortopedski lečio vrlo iskusan doktor/hirurg sa sjajnom obukom u lečenju traume. Verujemo da je to bio vojni lekar", dodao je profesor.
Posmrtni ostaci muškaraca, za koje se smatralo da su bili strelci i vojnici sa kopljima u Istočnom Rimskom carstvu, uključili su i jednog muškarca koji je bio podvrgnut opsežnoj operaciji glave, vrata i mozga, možda zbog infekcije, ali za koga se mislilo da je podleglao njegovoj bolest.
"Hirurški zahvat je najsloženiji koji sam ikada video u svojih 40 godina rada sa antropološkim materijalima", istakao je akademik pozivajući se na podatke dobijene ispitivanjem čovekove lobanje.
"Neverovatno je da je obavljena, sa najkomplikovanijim pripremama za intervenciju, a zatim i hirurška operacija, koja se odvijala, naravno, u vreme pre antibiotika", naglasio je on.