Zbog restriktivnih mera radi suzbijanja epidemije koje uključuju zabranu okupljanja i socijalno distanciranje u mnogim zemljama, neće biti masovnih skupova ni protesta na kojima radnici traže bolje uslove rada i života, već će njegovo obeležavanje preći na virtuelni nivo.
Kako je najavljeno, "virtuelna" okupljanja za Praznik rada preko interneta biće širom sveta.
Zbog posledica pandemije na privredu globalno, milioni radnika širom sveta, kako u razvijenim tako i slabije razvijenim zemljama, ostali su bez posla u svim granama, počev od tekstilne do avioindustrije, a sa ekonomskim problemima, suočavaju se i poslodavci.
Praznik rada obeležava se u znak sećanja na dan kada su 1885. godine radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme, tri puta osam - osam sati rada, osam sata odmora i osam sati za obrazovanje i razonodu.
Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima s policijom bilo je žrtava na obe strane.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi.
Od tada se kao državni praznik pobeležava u više od 80 zemalja raznih uređenja.
U Srbiji je Prvi maj obeležen prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.