Otkazi u vreme krize Povecan broj prituzi radnika Povereniku

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

PROFIT VAŽNIJI OD LJUDI: Poverenik zatrpan žalbama zbog otkaza

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji broj pritužbi Zaštitniku građana uvećan je za deset puta , a petina tih pritužbi odnosi se na prava radnika i radne odnose. Pandemija na najsuroviji način ogolela nepravdu u svetu rada, kažu iz MOR-a.

Izvor: Guliver/Getty Images, SARINYAPINNGAM/iStockphoto

Srpski Zaštitnik građana, Zoran Pašalić, dobio je veliki broj pritužbi građana na dobijanje otkaza ili uslove pod kojima su poslati na prinudni odmor. Istovremeno, toj instituciji stiglo i mnogo pritužbi preduzetnika i malih i srednjih preduzeća zbog, kako navodi, nedovoljne obaveštenosti o tome kada i pod kojim uslovima mogu da rade.

On ističe da u ovom trenutku nema informacija o tačnom broju otkaza u vreme vanrednog stanja, ali da Zaštitnik građana nastoji da dođe do tog podatka što će, kaže, toj instituciji biti smernica za dalje postupanje.

Možda će vas zanimati

''Od svih pritužbi, kojih je u vanrednom stanju bilo deset puta više nego inače, a 20 odsto se odnosi na radne odnose, prava radnika u slučaju otkaza, prinudnog odmora, prava da kod kuće rade oni koji imaju decu mlađu od 12 godina'', navodi Pašalić.

SLUČAJ JURA: ČEKAJU SE IZVEŠTAJI

Na početku epidemije korona virusa, kako kaže, stizao je veliki broj pritužbi zaposlenih na to da poslodavci nisu obezbedili osnovne mere zaštite na radu, ali je aktivnošću Zaštitnika građana to ispravljeno. ''Slučaj Jura je izazvao veliko interesovanje javnosti. Inspekcija rada je sprovela kontrolu u jednom pogonu Jure i očekujemo da ćemo dobiti rezultate u narednim danima'', rekao je Pašalić.

Kako kaže, očekuje se da će u narednom periodu, a posebno po okončanju vanrednog stanja,biti još više pritužbi zaposlenih.

''Posebno ćemo obratiti pažnju na prava iz domena radnih odnosa, ali i na prava preduzetnika i malih i preduzeća koji su u ekonomskom smislu teško izdržali ovu krizu, tako da ćemo pratiti da li se i u kojoj meri ispunjavaju obaveze koje je država sama preuzela prema njima'', naglasio je Pašalić i dodao da će se tražiti puna odgovornost za neispunjavanje tih obaveza.

Zaštitnik građana kaže da su preduzetnici i vlasnici zanatskih radnji imali pritužbe zbog nepotpunih informacija o tome pod kojim uslovima mogu da rade.

''Često su 'zakazale' institucije koje su bile dužne da daju pravu informaciju kada i pod kojim uslovima preduzetnici mogu da rade, koje im je radno vreme i šta treba da pribave da bi obavljali svoj posao'', navodi Pašalić.

OGOLJENO LICE DANAŠNJEG KAPITALIZMA

Problema radnici u vreme pandemije nisu, naravno, imali samo u Srbiji. Gaj Rajder, generalni direktor Međunarodne organizacije rada kaže da je pandemija na najsuroviji način ogolela neverovatnu prekarizaciju i nepravdu u svetu rada, a istovremeno, kako kaže, sa očekivanim gubitkom radnih sati ulozi nikada nisu bili ovako veliki.

U autorskom tekstu "Novo normalno? Bolje normalno" Rajder konstatuje da vlade država suočene sa teškim zdravstvenim i privredni posledicama nastavljaju da "slušaju struku" u potrazi za najboljim rešenjima, dok u isto vreme zapostavljaju očigledne koristi od mnogo veće međunarodne saradnje u izgradnji neophodnog globalnog odgovora na globalni izazov.

"Novo normalno stanje", odnosno način na koji će društvo biti organizovano posle pobede u ratu protiv pandemije COVID-19 i način na koji će se raditi, smatra Rajder, ne zvuči baš uverljivo, jer izgleda da niko ne zna da kaže kako će to novo normalno stanje izgledati.

"Mantra koja daje prizvuk ekonomskog sloma iz 2008-2009. godine je bila da će, kada jednom bude napravljena i primenjena priuštiva vakcina protiv virusa, svetska privreda biti bezbednija, pravednija i održiva - ali to se nije dogodilo", podseća Rajder.

U tom kontekstu smatra da je 1. maj, Međunarodni praznik rada, prilika da se bliže pogleda novo normalno stanje koje se najavljuje, kao i da se počne sa radom na tome da ono bude bolje normalno stanjem - ne toliko za one koji već imaju mnogo, nego za one koji imaju premalo.

On podseća na upozorenja iz Svetskog programa za hranu o nadolazećoj pandemiji gladi pokrenutoj desetkovanjem sredstava za život ljudi u neformalnoj ekonomiji - u kojoj za život zarađuje šest od deset ljudi na planeti.

Upozorava da je posledica pandemije i dalji neobuzdani porast nejednakosti jer virus pravi brutalnu diskriminaciju protiv najsiromašnijih i nemoćnih.

"Jedino što bi moglo da nas iznenadi u svemu ovome jeste da shvatimo da smo iznenađeni, jer se pre pandemije nedostatak dostojanstvenog rada ogledao u pojedinačnim epizodama tihog očajavanja, a propast usled pandemije ih je prikupila u kolektivnu socijalnu kataklizmu sa kojom se svet danas suočava", ocenio je Rajder.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader