Kurc je poručio da Austrija ostaje pri stavu da bi privredu Evropske unije trebalo podstaći kreditima koje treba vratiti, a ne davanjem bespovratnih sredstava državama u krizi.
"I dalje ćemo biti solidarni i podržati zemlje koje su najteže pogođene krizom, ali to mora ići preko kredita", podvukao je Kurc u izjavi agenciji APA.
Preneo je da je s tim u vezi razgovarao sa premijerima Danske, Holandije i Švedske.
"Naš stav ostaje nepromenjen", naglasio je on.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron su juče predložili program za obnovu privrede EU.
Nemačka i Francuska postigle su o dogovor o korona-fondu za obnovu, koji predviđa da Evropska komisija (EK) preuzme dug od 500 milijardi evra, kako bi direktno pomogla zemljama koje su najteže pogođene korona krizom.
Nakon nekoliko teških video konferencija, na kojima su se mišljenja vlada EU dramatično razilazila, Merkelova i Makron pokušavaju da pokrenu nemačko-francuski motor.
"To je strateška promena", objasnio je Makron zajednički predlog da milijarde iz evropskog budžeta budu isplaćene članicama EU koje su najteže pogođene posledicama korona krize.
To bi trebalo da udovolji zahtevu Italije i drugih zemalja južne Evrope da se njihov državni dug ne opterećuje dodatno.
Novac bi trebalo da dobiju "najteže pogođeni sektori i regioni", naglašava Makron.
Merkel je priznala da o primeni ovog plana još moraju da odluče nacionalni parlamenti. Prema nedavnoj presudi nemačkog Saveznog ustavnog suda, trebalo bi biti pravno oprezan.
Tako će i Bundestag glasati o odobravanju novog evropskog budžeta, a to će uticati i na dodatni finansijski obim korona fonda za obnovu.
Korona-kredit EU trebalo bi da traje do 20 godina, a nemačka kancelarka spominje "veoma dug period".
Dugove će dakle otplaćivati deca i unuci, zaključuje DW.