POSLE DEVET GODINA: Ameri šalju posadu u svemir

Američka svemirska agencija NASA objavila je da je dala zeleno svetlo da se u sredu, 27. maja lansira raketa kompanije "" (SpaceX) sa dva američka astronauta, što će biti prvi američki svemirski let sa posadom od 2011. godine.

Visoki zvaničnici Nase i kompanije Ilona Maska od juče se nalaze u svemirskom centru Kenedi na Floridi da provere da li je sve spremno za misiju.

Robert Benken i Daglas Harli poleteće 27. maja u 16.33 (22.33 po srednjoevropskom vremenu) u kapsuli Kru Dragon (Crew Dragon) u pravcu Međunarodne svemirske stanice, gde će pristati dan kasnije.

To će biti prva misija sa posadom koja je 100 odsto američka od prekida svemirskih šatlova 2011. godine posle 30 godina.

Od tada samo su Rusi imali sredstva za svemirsko letenje i desetine astronauta iz Amerike i drugih zemalja leteli su na raketama Sojuz sa kosmodroma Bajkonur iz Kazahstana do Međunarodne svemirske stanice koja od 2000. godine stalno ima američku i rusku posadu.

Nasa od predsedavanja Baraka Obame finansira "Spejs X" ugovorima od 3,1 milijardu dolara i odvojeno Boing sa 4,9 milijardi dolara da bi ponovo dala SAD-u nezavisan pristup svemiru.

Program je prvobitno trebalo da nastavi letove koje su obavljali šatlovi 2015, a na kraju taj prekid je trajao devet godina, pod uslovom da let "Spejs X-a" prođe dobro.

Dag Harli i Bob Benken se pet godina obučavaju na kapsuli Kru Dragon, ultra modernom pandanu kapsule Apolo iz 1960-ih. Unutra se sve kontroliše preko ekrana na dodir. Kao i Apolo, i ova letelica će se vratiti na Zemlju.

Kompanije "Spejs X" i Boing treba svaka da obave šest putovanja sa četiri astronauta do Međunarodne svemirske stanice narednih godina, ne računajući pokaznu misiju.