Proglašen je carem još kao kao dete, a vlast je preuzeo 1689. godine uklonivši regenta - polusestru Sofiju.
Nakon što je proputovao Zapadnom Evropom 1697. i 1698. godine sproveo je dalekosežne reforme u zemlji, izvodeći Rusiju iz srednjovekovne zaostalosti.
Umesto stare vojske "strelaca", čiju je pobunu ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku i podigao snažnu flotu.
Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine "Vedomosti", reformisao kalendar, suzbijao štetne običaje nasleđene iz srednjeg veka i od Mongola.
Pomogao je i razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture, organizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije.
Na ušću Neve 1703. godine podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.
Bio je sjajan vojskovođa i dva puta ratovao protiv Otomanskog carstva, potukao je Švedsku i mirom u Ništadu 1721. godine Rusiji obezbedio izlaz na Baltičko more, a pobedom nad Persijom na zapadne i južne obale Kaspijskog mora.
Nemački filozof Lajbnic za Petra Velikog je rekao: "Bog ga je odredio za velike stvari i veoma me veseli što je jedno tako veliko carstvo pošlo putem razuma i reda."
Pod Petrovim snažnim vodstvom ogromna ruska zemlja promenila se iz temelja.
Izolovana i ekonomski zaostala zemlja, tvrdo ukorenjena u stogodišnjoj tradiciji, sa svojom verom i praznoverjima, gotovo je preko noći stala rame uz rame s ostalim evropskim državama.