Duhovi predstavljaju i „rođendan“ Hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole.

Po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića, i kao oni, takođe se slavi tri dana.

Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se i to je tzv. trapava nedelja. 

Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, koji je u narodu poznat i kao Duhovi, odnosno Sveta trojica, pod u hramovima se pokriva travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem.

Ovaj običaj potiče još pd prvih hrišćana, koji su ga preuzeli od Jevreja, koji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće.

To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća.

Na Duhove u hramu narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila, a mnogi ih nose u svojim torbama i automobilima.