Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prisustvovao je prvoj molitvi u znamenitoj građevini iz šestog veka, prenose agencije.
Erdogan i njegovi glavni ministri prisustvovali su molitvi noseći bele maske, u skladu sa merama zbog epidemije virusa korona.
Veliki broj ljudi skupio se danas ispred Aja Sofije, gde oko 20.000 policajaca održava bezbednost tokom namaza.
Hiljade muškaraca i žena, koji su stigli u Istanbul iz čitave Turske, učestvuju u molitvi u odvojenim delovima izvan Aja Sofije.
Guverner Istanbula Ali Jerlikaja objavio je da su sva mesta za obavljanje namaza ispred Aja Sofije popunjena i da je zaustavljen ulazak vernika.
On je to napisao na svom Twitter-u i podsetio na mere protiv širenja korona virusa.
"Sva mesta ispred džamije Aja Sofija, koja su određena za klanjanje namaza, su popunjena. Zato je zaustavljen ulazak vernika kako bi se sprečilo širenje zaraze. Pomozimo jedni drugima strpljenjem i razumevanjem. Aja Sofija će biti do jutra otvorena za obavljanje namaza", napisao je Jerlikaja.
U okviru mera uvedenih radi sprečavanja širenja korona virusa, predviđeno je da se molitva obavi u pet zona na otvorenom, tri za muškarce i dve za žene.
Istovremeno, na kontrolnim tačkama nadležne službe kontrolišu temperaturu tela posetilaca i da li imaju zaštitne maske.
Na terenu je i 736 zdravstvenih radnika raspoređnih na 17 lokacija, kao i nekoliko desetina ambulatnih vozila, kao i ambulantni helikopter.
PRVI INCIDENT: Vernici probili kordon policije da bi stigli do Aja Sofije
Desetine vernika i turista koji su došli da prisustvuju prvoj molitvi u izazvali su manji incident kada su probili policijski kordon kako bi prišli bliže zdanju.
Pri tome, zanemarene su mere protiv širenja korona virusa, piše AP, a prenose agencije.
Hiljade vernika i turista okupiralo je ulice oko džamije, a mnogi su i spavali u šatorima nedaleko od zdanja.
Istovremeno za čelnike pravoslavnih crkava u Grčkoj, Sjedinjenim Državama i drugde u svetu, ovaj dan je "dan žalosti", prenose agencije.
Odbacujući međunarodne kritike, Erdogan je izdao dekret o pretvaranju Aja Sofije iz muzeja u džamiju početkom ovog meseca, ubrzo posle presude najvišeg upravnog suda Turske da je Aja Sofija nelegalno pretvorena u muzej pre više od osam decenija.
Taj potez izazvao je uznemirenost u Grčkoj, Sjedinjenim Državama i među ostalim hrišćanskim crkvama koje su pozvale Erdogana da zadrži status muzeja za Aja Sofiju, kao simbola hrišćanskog i muslimanskog jedinstva.
Papa Franja je izjavio da je "jako pogođen" odlukom Turske da pretvori Aja Sofiju u džamiju.
"Moje misli idu u Istanbul, mislim na Aja Sofiju. Jako se osećam pogođeno", rekao je papa sredinom ovog meseca.
Crkva Svete Sofije je sagrađena 537, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su trupe sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.
Pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Ataturk, pretvorena je u muzej. Aja Sofija je na Spisku svetske kulturne baštine organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESCO).
Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kuture.
Grčka pravoslavna arhiepiskopija u Njujorku nazvala je predstojeće molitve "kulturnom i duhovnom zloupotrebom i kršenjem svih standarda verskog sklada i međusobnog poštovanja".
Ona je pozvala vernike da današnji dan poštuju kao dan "žalosti i očigledne tuge".
Arhiepiskop Elpidoforos sastao se juče u Vašingtonu s američkim predsednikom Donaldom Trampom i potpredsednikom Majkom Pompeom kako bi razgovarali o promenjenom statusu Aja Sofije.