Rozenberg je želeo da istraži kako topljenje permafrosta utiče ne samo na klimu nego i na krajolik i živote ljudi u Sibiru.
Naučnici već neko vreme upozoravaju da se ogromne površine u Sibiru, koje su inače smrznute tokom cele godine nezavisno od godišnjeg doba, polako tope.
Posledice po klimu mogle bi da budu izuzetno opasne.
Naime, naučnici veruju da otapanje permafrosta oslobađa enormne količine gasova staklene bašte, koji bi mogli još više da pogoršaju ionako akutan problem klimatskih promena.
Ove "džombe" na površini zemlje opisuju se kao "ožiljci klimatskih promena".
Zbog topljenja permafrosta deo zemlje "propada" niže, a s obzirom na to da su neke od tih izbočina pune vode, posledica je i stvaranje velikih jezera. Sve to je dokaz da porast temperatura drastično menja sibirske krajeve.
Za ljude koji tamo žive to ima vrlo konkretne posledice - manje površine za ispašu stoke, ali i otežano kretanje zbog velikih izbočina.
U permafrostu se, naime, nalazi dosta organskog materijala - grmlje, trava i sl. Šta se događa kad se permafrost topi?
Organski materijal koji se nalazi u njemu sadrži dosta gasova, a kad se permafrost topi, ti gasovi odlaze u atmosferu i pojačavaju efekat staklene bašte koji značajno doprinosi klimatskim promenama.
Uz to, ovogodišnji ogromni šumski požari u Sibiru pridoneli su topljenju permafrosta sve do Arktičkog kruga, što problem čini još gorim.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.