Adolf Ajhman, tvorac i izvršilac nacističkog Holokausta nad Jevrejima, osuđen na smrt 15. decembra 1961. godine i obešen, a umesto poslednje želje, popio je čašicu "Karmela", suvog izraelskog vina.
Bio je glavni izvršilac zamisli Adolfa Hitlera o "konačnom rešenju" jevrejskog pitanja u vreme Drugog svetskog rata.
Takođe, Ajhman je bio jedan od idejnih začetnika stvaranja Handžar divizije, sastavljene mahom od muslimanskih muškaraca iz današnje BiH i Hrvatske, koja je u Drugom svetskom ratu izvršila pokolje nad Srbima u centralnoj Bosni i borila se na strani nacista pod Staljingradom.
SMRTONOSNI NEUGLEDNI ČOVEČULJAK
Ajhman je bio jedan od najvećih zločinaca svih vremena - organizovao je genocid nad milionima jevrejskih muškaraca, žena i dece, koji su streljani, obešeni ili masovno trovani u gasnim komorama.
Hvalio se da je ubio pet miliona Jevreja. On je kreirao politiku "konačnog rešenja" navodnog "jevrejskog pitanja". Ajhman je, zapravo, studirao jevrejstvo, a postao je antisemita.
Od 1933. godine bio je u nacističkom Š-u, a 1939. postaje šef odeljenja za sprovođenje totalnog uništenja Jevreja u okupiranoj Evropi.
Godine 1945. pobegao je iz Nemačke. Amerikanci su ga uhapsili, ali nisu shvatili ko je on. Pred njima je bio sitni neugledni čovečuljak koji je imao lažne dokumente na ime "Oto Ekman".
I austrijske vlasti propustile su priliku da ga uhapse u leto 1947. godine, mada neki istorijski izvori tvrde da nemačka vlada, na čelu sa Konradom Adenauerom, nije bila zainteresovana za suđenje Ajhmanu, jer se bojala otkrivanja neugodnih istina o dojučerašnjem nacističkom delovanju brojnih osoba u najvišem posleratnom nemačkom državnom rukovodstvu.
Nakon toga, Ajhaman dobija lažni humanitarni izbeglički pasoš Crvenog krsta sa ulaznom argentinskom vizom, izdanom u Ženevi, na ime Rikardo Klement, tehničar po struci.
To prezime na latinskom znači - "blagi", pa su mnogi istoričari smatrali da je Ajhman i na taj način pokazao jezivi cinizam i prezir prema svojim žrtvama.
SIN OTKRIO AJHMANOV IDENTITET
U leto 1950. godine, Ajhman je brodom iz Italije prebegao u Argentinu, koja je bila raj za nacističke zločince iz svih krajeva sveta, računajući i ustašku emigraciju.
Trajno se naselio u predgrađu Buenos Ajresa, gde je kasnije došla i Ajhmanova supruga sa tri sina, mada je nemačkim posleratnim vlastima uporno tvrdila da - ne zna gde joj je muž.
U strahu od "lovca na naciste" Simona Vizentala i izraelskih tajnih službi, Ajhmanovi su vrlo skromno živeli, a on je radio neupadljive poslove. Nadao se da je time uspešno zametnuo svoj trag.
Ipak, sva Ajhmanova predostrožnost pokazala se kao promašaj, jer je njegov identitet razotkrila - sama porodica.
Naime, on je vaspitavao sinove kao izrazite antisemite, pa su oni otvoreno i na svim mestima vređali Jevreje.
Jedna od poznanica Ajhmanovog sina, Jevrejka čija je porodica stradala u logorima, prenela je svom ocu ono što Ajhmanov sin priča, a sve to je preneseno izraelskim tajnim službama.
Ajhman je ubrzo lociran, ali je operacija morala biti pažljivo isplanirana, jer je ratni zločinac morao biti prvo otet u Argentini, pa prebačen u Izrael. Izraeleski specijalci su ga "pokupili" u blizini kuće, krili ga nekoliko dana na posebnim lokacijama i onda prebacili u Izrael, gde mu je suđeno.
Ajhmanovo hapšenje izazvalo je diplomatski protest Argentine protiv Izraela pred Savetom bezbednosti UN.
Izraelska predstavnica u UN bila je tada Golda Meir, kasnije premijer, i bila je svesna da za dovođenje Ajhmana na suđenje valja platiti visoku diplomatsku cenu, pa je Tel Aviv naveo da su "otmičari delovali kao privatne osobe, te da Izrael žali što je nekoliko njegovih državljana tom prilikom narušilo argentinski integritet".
UN su osudile tu akciju, ali su pokazale razumevanje za činjenicu da Ajhmanu treba suditi za stravične zločine nad Jevrejima.
Ostaće zapisano da su "nepoznati počinioci" u znak potesta zbog hapšenja Ajhmana išarali nadgrobni spomenik Karla Marksa, a u Vašingtonu je pred Belom kućom demonstriralo osam muškaraca, predvođenih osnivačem američke nacističke stranke.
SPALJEN I SKLONJEN IZ IZRAELSKIH TERITORIJALNIH VODA
Ajhman je za advokata izabrao Roberta Servatiusa, koji je petnaest godina ranije branio nekoliko optuženih na nirnberškom suđenju najvećim zločincima iz Drugog svetskog rata.
Advokata je plaćala izraelska vlada, a izveštači su tvrdili da je Servatiusa više zanimao honorar nego unapred izgubljen pravni slučaj njegovog klijenta.
U celoj situaciji najgore je prošao pravni istražilac Avner Les, koji je proveo sa Ajhmanom ukupno 35 dana, tokom kojih je snimljeno 76 magnetofonskih vrpci.
Les je pričao da je tih dana bio "Ajhmanov ispovednik" i da je morao da sluša užase i opise svega što se događalo u koncentracionim logorima. Suđenje je počelo 11. aprila i trajalo je do 14. avgusta 1961. godine pred Okružnim sudom u Jerusalimu.
Ajhman je odbacivao sve tačke optužnice - on je precizirao da se "u moralnom smislu oseća krivim", ali da, u pravnom smislu, nema odgovornost, jer je "samo izvršavao naređenja".
Tokom suđenja, za Ajhmana je izgrađena staklena kabina otporna na metke, kako bi bio zaštićen od mogućeg napada ogorčene preživele rodbine žrtava.
Ajhaman je proglašen krivim i obešen oko ponoći između 30. maja i 1. juna 1962. godine.
Neki izvori navode da je njegova poslednja izgovorena rečenica bila: "Živeo sam kao bogoljubac, kao bogoljubac umirem".
U nacizmu pojam "bogoljubac" ili "onaj koji ljubi Boga" označavao je osobe koje su prekinule svaku vezu sa Biblijom, ne samo sa Starim, već i sa Novim zavetom, jer su oba za njih bili "jevrejski".
Ajhmanovo telo spaljeno je u posebno projektovanoj i za tu svrhu izrađenoj peći, prethodno zagrejanoj do usijanja, u koju je na nosilima dopremljeno preko šina, tako da pri tome niko nije morao biti u dodiru s njim.
Sledećeg dana, pepeo iz ohlađene peći sa izraelskog mornaričkog patrolnog broda izbačen je u more izvan teritorijalnih voda Izraela.
Tako je okončan život jednog od najvećih zločinaca svih vremena koji je sebe nazivao "blagom osobom".
(Mondo/Srna)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.