"FP-45 Liberator" ili "Oslobodilac" je pištolj sa jednim hicem, kalibra .45 ACP - isti metak koji se koristio u pištolju M1911A1 koji su tokom Drugog svetskog rata rata nosile mnoge američke trupe. Glatka cev oružja pokreće mnoga pitanja vezano za njegove performanse.
Američkim trupama ovaj pištolj nikada nije izdavan za upotrebu. Milion ih je proizvedeno za 6 meseci, što mnogo govori o nedostatku preciznosti u dizajnu.
Ideja
Koncept je bio napraviti pištolj dovoljno jeftino da se može isporučiti borcima pokreta otpora u zemljama okupiranim (uglavnom) nemačkim i japanskim snagama. Hitlerov Blickrig bio je toliko efikasan da je veći deo Evrope bio pod kontrolom Nemačke u roku od nekoliko meseci. Saveznici su mogli da urade vrlo malo po tom pitanju, a pored toga, Engleski vojnici su se borili poslednjim snagama da spreče Nemce da napadnu njihovo ostrvo.
Plan je bio da će saveznici da isporuče ovaj pištolj evropskim borcima, da ga oni iskoriste da od neprijateljskog vojnika dobiju bolji pištolj.
Oslobodilac je bio oružje poznato i kao "poslednja šansa". Bilo je dobro oružje sa razdaljine od jednog do četiri metra, ali nakon toga rizikovali biste život. Punjenje za drugi hitac trajalo je duže od pola minuta. Duže je trebalo da se napuni nego da se napravi u fabrici! Teorija je bila da se puca u vojnika iz neposredne blizine i uzme mu se oružje i municija.
Loša izrada
"Oslobodioci" nisu bili dobro dizajnirani. Jedva da su mogli da ispune svoju svrhu. Ako ispalite više puta za redom, cev bi otpala iz pištolja za manje od 20 hitaca, a cela šklopocija bi eksplodirala u sitne parčiće.
Na njih se gledalo kao na poslednje oružje za korišćenje i nije bilo u američkim rukama, pa nije bila potrebna ista briga koja bi se pružala oružju već izgrađenom u arsenalu SAD.
Mnoge vojske su pravile oružje iz "bunara" za svoj narod. Ali oni bi nastajali kada bi se plima rata okrenula protiv zemlje i oni su zaista bili poslednje oružje. "Liberator" je napravljen 1942. godine, neposredno nakon ulaska SAD u rat. Budući da ovaj pištolj nije bio predodređen za američke ruke, vlada se nije previše brinula o bezbednosti korisnika. Bio je to pištolj za "prljavi trik".
Pištolj je izrađen uglavnom uz pomoć čeličnih kalupa, od livenog cinka. Cev je bila bukvalno zavarena za okvir. Drška je bila šuplja i u nju se moglo smestiti 10 metaka. Tadašnja cena isporučenog pištolja u kutiji sa svom opremom (kutija, municija, uputstvo) bila je 2.10 dolara. Pištolj se sam prodavao za 1.73 dolara.
Danas vredi dosta
"Oslobodilac" koji se još uvek nalazi u originalnoj kutiji presvučenoj parafinom sa originalnim drvenim tiplom za vađenje, 10 originalnih metaka municije Frankfordskog Arsenala iz 1942. i originalnom grafikom na papiru koja objašnjava upotrebu pištolja vredi dosta. Pet do šest hiljada dolara nije previše tražiti. Procenjuje se da je ostalo manje od 300 originalnih kutija, što čini kutiju toliko vrednom koliko i pištolj. Nekoliko neotvorenih kutija postoji i one se prodaju po još višim cenama, u pratnji rendgenskog snimka, kako bi dokazali da je sve u kutiji. Neispaljeni pištolj sam po sebi iznosi 2.500 dolara. Korišćeni su praktično bezvredni za kolekcionare, jer ako se nisu raspali posle prvog hica, verovatno bi eksplodirali nakon drugog. Veoma neprijatna situacija.
(MONDO)