"Uspeli smo da spasimo živote, ali smo izgubili šume i imovinu", rekao je Micotaki, napominjući da se država svakodnevno suočavala sa oko 100 aktivnih požara. Iako se situacija popravila, on je upozorio da je opasnost od novih požara i dalje prisutna, nazivajući ovaj problem klimatskom krizom koja, kako je naveo, ima globalni karakter i tiče se svih.
Klimatska kriza - hteo bih da koristim ovaj izraz, a ne klimatske promene - klimatska kriza je tu i pokazuje nam sve što treba da se promeni“, rekao je on, dodajući da je spreman da učini "potrebne smele promene“.
Više od 50.900 hektara oštećeno je u severnoj Eviji, prema karti Službe za upravljanje vanrednim situacijama Evropske unije Copernicus. Cele planine uglavnom borove šume svedene su na pustare pocrnjelih panjeva, dok su plantaže maslina i smokava i vinogradi takođe uništeni. Dva velika požara takođe su gorela na Peleponezu, dok je vatrogasna služba saopštila u četvrtak uveče da je u prethodna 24 sata širom Grčke izbilo 106 požara.
Više od 850 vatrogasaca, uključujući stotine iz Ukrajine, Rumunije, Srbije, Slovačke, Poljske i Moldavije, nastavili su napore da spreče požare u tom području, uz pomoć devet helikoptera i osam aviona.
Vlada je u svom odgovoru na požar dala prioritet zaštiti života, izdavši desetine naloga za evakuaciju sela koja se nalaze na putu plamena. U tom pogledu, čini se da je politika uspela. Jedan dobrovoljni vatrogasac poginuo je dok je radio u području severno od Atine pogođenom velikim požarom, nakon što ga je udario padajući stub struje. Četiri dobrovoljna vatrogasca hospitalizovana su sa opekotinama, od kojih su dva u kritičnom stanju na intenzivnoj nezi.
Vlada je takođe izložena kritikama zbog toga što nije rasporedila dovoljno aviona i helikoptera za gašenje požara i što ih nije poslala dovoljno brzo, posebno u Eviju. Vlasti su uzvratile da su avioni leteli gde god je to bilo moguće, ali da se cela vatrogasna flota ne može istovremeno leteti u vazduh, jer neki moraju da slete radi neophodnog servisiranja.
(MONDO)