Kada ga ljudi pitaju šta je radio u Avganistanu, Fric im kaže da je leteo avionima i slušao talibane. Njegov posao je bio da upozori savezničke snage na pretnju, pa je većinu vremena pokušavao da razazna planove talibana. Pre nego što je počeo, upozoren je da će čuti strašne stvari i to je sigurno i čuo.
"Ali kada slušate ljude stotinama sati, čak i ljude koji pokušavaju da vam ubiju prijatelje, čujete i obične stvari", priča za Atlantik Jan Fric, koji je od 2008. do 2013. godine služio u vazduhoplovstvu SAD.
Jedan od takvih razgovora zvučao je, uprkos strašnom kontekstu, kao šala, i Jan je ispričao detalje razgovora dvojice talibana koje je prisluškivao. Kaže da su tom prilikom čak uspeli i da ga nasmeju.
Jedne zime u severnom delu Avganistana, gde je prosečna nadmorska visina preko 2.000 metara a prosečna temperatura ispod nule, došlo je do sledećeg razgovora:
"Spustite se i postavite eksplozivnu napravu negde na krivini, gde se ne vidi."
"Može da čeka do jutra."
"Ne, ne može. Amerikanci bi mogli doći ranije, i moramo ih ubiti koliko god možemo."
"Mislim da ću sačekati."
"Ne, nećeš! Idi i postavi bombu!"
"Moram li?"
"Da! Idi i uradi to!"
"Ne želim."
"Brate, zašto ne? Moramo voditi džihad!"
"Brate ... Previše je hladno za džihad."
"Da, čuo sam ovaj vic usred planiranja ubijanja ljudi koje sam trebao da zaštitim, ali to nije bilo ništa manje apsurdno. I nije pogrešio. Čak je i u našim avionima, uprkos jaknama i grejačima za ruke, bilo zaista prokleto hladno za rat", priseća se Jan.
(MONDO/Index)