Šest meseci nakon Kristalne noći (prvog velikog pogroma Jevreja u Nemačkoj 9. novembra 1938.) iz nemačke luke u Hamburgu isplovio je "Sent Luis". Brod koji se upitio za Kubu prevozio je 937 putnika, od kojih su većina bili jevrejske izbeglice koje su pokušavale da se spasu od nacističkog progona u Nemačkoj koji tek što je započeo.
Ipak, pronaći "sigurnu luku" za ove ljude pokazalo se daleko težim nego što je to iko očekivao…
Kapetan "Sent Luisa", Nemac Gustav Šroder, se sa poštovanjem ophodio prema svojim putnicima. Na brodu je bilo dozvoljeno služenje jevrejskih religijskih obreda, organizovane su igranke, a Jevreji kojima je to godinama već bilo zabranjeno u Nemačkoj, mogli su da posećuju i bazen na brodu. Šroder je porodice uzeo u zaštitu čak i nakon što su se pojedini članovi posade pobunili da "neće da služe Jevreje".
A onda su stvari postale još komplikovanije. Brod "Sent Luis" stigao je do obala Kube samo da bi mu bilo zabranjeno da tamo iskrca putnike kojima su vize poništene retroaktivno. U zemlju je ušlo samo 29 putnika - 22 su bili Jevreji koji su imali važeće vize za Sjedinjene Države, četiri su bili španski državljani, a dva kubanski državljani. Poslednji je primljen očajni putnik koji je pokušao samoubistvo, pa mu je dozvoljena hospitalizacija u Havani.
Nemajući kud, kapetan je sa 907 preostalih putnika (jedan je umro tokom puta) nastavio ka Americi. Danima je kružio oko Floride, ali je Jevrejima zabranjen ulazak i u tu državu, a isto je nešto kasnije ponovila i Kanada. U osvit Drugog svetskog rata sve ove zemlje su strogo kontrolisale broj Jevreja koji ulazi u zemlju i faktički je bilo nemoguće dobiti vizu, a kako se ispostavilo, ni azil.
Kapetan Šroder se zakleo putnicima da će im pronaći "sigurnu luku". Razmatrao je čak i mogućnost da priđe dovoljno blizu obali pa da putnici pokušaju da doplivaju do nje, ali je američka mornarica pratila svaki pokret "Sent Luisa" i to je bilo onemogućeno.
Nemajući gde da ode, Šroder je razradio plan da potopi brod u blizini birtanske obale kako bi ta zemlja onda morala da prihvati putnike kao izbeglice. Međutim, pre nego što je to stigao da sprovede u delo, evropske države su se dogovorile da prihvate Jevreje. Najveći broj ih je otišao u Britaniju, a zatim u Belgiju, Holandiju i Francusku.
Ono što nisu znali je da, uskoro, ni tu neće biti sigurni od Hitlera i njegovih nacista... Istoričari procenjuju da je oko trećina putnika sa "Sent Luisa" kasnije stradala u logorima širom porobljene Evrope.
O putovanju "Sent Luisa" i sudbinama ljudi na njemu snimljeni su filmovi i napisano nekoliko romana, a mnogi i dalje podsećaju na žrtve. Među njima je bila i porodica Stajn. Otac, majka i sin su tragično završili svoje živote u Aušvicu.
(Mondo/Istorijski zabavnik)