Na 600 kilometara od Moskve nalazi se Vatreno ostrvo, gde je smešten zatvor u kome kaznu služe uglavnom ljudi osuđeni na doživtnu robiju. Teroristi, šefovi mafije, serijske ubice, silovatelji. Ovde to zaista i znači do kraja njihovih života. Oni se nalaze u zatvoru na Vatrenom ostrvu ili kako ga neki zovu – Ostrvo prokletih.
Vekovima je tu, u vreme carske Rusije, bio manastir. Danas je dom za 2.000 opasnih kriminalaca. Niko nikada nije uspeo da pobegne odavde.
!Naši zidovi su debeli od 80 do 150 santimetara. Ne možeš da prokopaš rupu kroz njih tokom noći a da ne budeš primećen", kaže Igor Daškovskij, zamenik upravnika
Ostrvo je okruženo vodom i močvarnim terenom. Leti je ovde 35 stepeni, zimi može da padne i na minus 30. Ovde ima zatvorenika koji bi radije želeli smrtnu kaznu, nego da izdržavaju kaznu zatvora na ovakvom mestu. U ovom svojevrsnom ruskom Alkatrazu se nalaze osuđenici koji su svoje zločine počinili sa ekstremnom okrutnošću. Pri svakom ulasku u ćeliju, zatvorenik je dužan da stražaru kaže ime, prezime, kada je osuđen, koliko ima osuđenika zajedno sa njim u ćeliji. Tada okreće leđa, stavlja ruke iza i omogućava čuvarima da mu stave lisice. U toku pretresa ćelije čuvari traže zabranjene predmete, a to su svi oštri i šiljati, jer mogu biti korišćeni kao oružje ili oruđe za bekstvo.
“Sve u sobama, od kreveta, polica, ormarića je ili prikovano za zid ili za pod kako ne bi moglo biti korišćeno kao oružje u slučaju neke pobune. U ćelijama ima obično 3 ili 4 osuđenika. Jedinu privatnost zatvorenici imaju u WC-u. Kao što vidite i WC šolja je zašrafljena u pod. Ventilacioni sistem je takav da se lako može otkloniti dim. Ćelija je pokrivena kamerama. Možemo da stupimo u kontakt sa zatvorenikom preko jedne vrste interfona koji se nalazi u svakoj ćeliji. Tako čuvamo svoju bezbednost”, rekao je zamenik upravnika.
Jedan od onih koji služi kaznu doživotnog zatvora je Jurij Levanov.
“Silovao sam i brutalno ubio svoju devojku. Zlostavljao sam svoju devojku. Ne znam šta da kažem. Povredio sam joj unutrašnje organe. Stid me je da o tome pričam. Izvadio sam joj unutrašnje organe golim rukama”, rekao je Jurij Levanov tokom svedočenja pred novinarskom ekipom.
Devojku Aljenu je upoznao preko interneta. Kako je rekao policiji, doveo ju je u garažu kako bi vršio seksualne eksperimente nad njom. A onda je u jednom trenutku potpuno izgubio kontrolu nad sobom. Tokom istrage pokazao je policajcima gde je i kako ubio devojku.
“Prvo sam je udario nekoliko puta u lice da se ne bi opirala”, rekao je tada.
Prvo je osuđen na 23 godine zatvora. Tužilaštvo se žalilo i tražilo doživotnu robiju. Žalba je usvojena. U Rusiji doživotna robija zaista to i znači – biti u zatvoru do kraja života. Teoretski bi mogao da bude pušten posle odležanih 25 godina zbog dobrog vladanja. Tome se Levanov nada. Tvrdi da tokom zločina nije bio odgovoran za svoje postupke jer je, kako kaže, bio nadrogiran. Treba naglasiti da niko ko je do sada osuđen na doživotnu kaznu iz ovog zatvora nije pušten na slobodu.
Blizu ovog zatvora nalazi se naselje u kome stanovništvo pretežno čine zatvorski čuvari. Mnogi od njih i danas žive u drvenim kolibama koje datiraju još iz sovjetskog vremena. Posle Oktobarske revulucije izbacili su monahe i pretvorili ga u gulag za neprijatelje države. Krajem devedesetih je pretvoren u zatvor sa maksimalnim obezbeđenjem. Postao je mesto bez povratka za zatvorenike. Nekoliko puta dnevno čuvari proveravaju zidove i ogradu. Zatvor ima četiri zgrade. Postoje sigurnosne kamere svuda. Imaju stalnog lekara. Sobu za izolaciju. Zubar dolazi jednom mesečno ili češće ako je potrebno.
Mihail Bukarov je još jedan od zatvorenika koji je ovde smešten doživotno. Bukarov je izbo poznanika 48 puta. Osuđen je na smrt streljanjem ali je zbog moratorijuma na smrtnu kaznu, njegova kazna preinačena u doživotni zatvor. Ipak, on bi radije da ga streljaju.
“U ovom trenutku bih radije da me streljaju. Šta da radim ovde? Za šta i imam da živim?!”, rekao je Mihail Bučarov, koji je osuđen zbog ubustva.
- Postoji mogućnost da te puste na uslovnu posle 25 godina, kaže mu novinar.
- Kakva šansa… to je sve samo u teoriji tako. Ovde su neki već 30 godina. Niko odavde živ ne izlazi.
Bukarov veruje da je jedini način kako će napustiti ovo ostrvo - u mrtvačkom sanduku.
S druge strane, Levanov se nada da će izaći na uslovnu. Deo novca koji zaradi on odvaja da bi platio novčanu kompenzaciju porodici žrtve. Njega je tužila Aljenina majka. Mora da joj isplati oko 29.000 evra. Gde zarađuje? U zatvorskoj krojačnici. Naime, rad u ovoj krojačnici se smatra za privilegiju. Ovde pokušavaju da zarade novac koji bi im poslužio kada izađu na slobodu. Ako ikada izađu. Zatvorenici ovde prave pojaseve za spasavanje, suvenire i radničke kombinezone i odeću za jednu privatnu kompaniju iz Moskve. Mesečno mogu najviše da zarade do 100 evra. Novac mogu da štede, potroše na hranu ili da pošalju rođacima.
Što se posete u zatvoru tiče, ona je moguća ali uz specijalno odobrenje. Postoje dva apartmana gde mogu da prime posetu. Samo oni sa dobrim vladanjem mogu da računaju na tako nešto. U prvih 10 godina imaju prava na jednu posetu tokom godine, u trajanju od tri dana. Ako nastave sa dobrim vladanjem, mogu se organizovati dve takve posete tokom godine. U ovom zatvoru ima i zatvorenika koji ne služe doživotnu kaznu zatvora. To su obično lopovi i dileri. Oni rade u kuhinji i pekari u okviru zatvora. Njih 53 održava ovaj zatvor – oni su pekari, kuvari, električari…
Ako se dobro vladaju, osuđenici na doživotni zatvor mogu da budu pušteni u dvorište. Dva sata dnevno. Ali ni to nije uvek moguće. Zimi duva jak vetar a leti tu su gomile komaraca. A pomenuto dvorište je zappravo kavez u kome boravi po jedan zatvorenik. Dnevna svetlost, nema lisica i cimera. Pojedini čuvari smatraju da je doživotni zatvor gora kazna od smrti.
Što se Levanova tiče, oni smatraju da Levanov nikada neće izaći odavde. Njegovo poštovanje pravila, sažaljenje i kajanje gledaju samo kao na glumu. Ipak, Levanov je uveren da će biti pušten posle odsluženih 25 godina.
(MONDO)