Ramil Safarov oficir azerbejdžanske vojske, zajedno sa još jednim kolegom 2004. odlazi u Budimpeštu da učestvuje na tromesečni kurs engleskog jezika, koje je organizovao NATO program Partnerstvo za mir za vojno osoblje iz različitih zemalja. U ovom programu su učestvovala i dva jermenska oficira, 25-godišnji Gurgen Margarian i Haik Makučian.
Uveče 18. februara, Safarov je kupio sekiru i kamen za oštrenje u lokalnoj radnjii. Kada je dobro naoštrio, oko 5 sati ujutro 19. februara, Safarov sa sekirom u ruci ulazi u Margarjanovu sobu, koju je delio sa svojim cimerom Mađarom Balažem Kutijem. Vrata njihove sobe nisu bila zaključana.
Safarov je Margarianu sekirom zadao 16 udaraca po telu. Udarci su bilo toliko siloviti da mu umalo nije odrubio glavu. Buka je probudila Kutija, koji je bio šokiran onim što je video.
“Krv je bila svuda okolo. Počeo sam da vičem na Azerbejdžanca pozivajući ga da prestane. Rekao je da nema problema sa mnom i da me neće dirati. Udario je sekirom Margariana još par puta i otišao. Izraz njegovog lica bio je kao da mu je drago što je završio nešto važno. Potpuno šokiran, istrčao sam iz sobe da nađem pomoć, a Safarov je otišao u drugom pravcu”, svedočio je Balaž Kuti.
Safarov je krenuo ka sobi Makučijana, drugog jermenskog oficira sa namerom da i njega ubije. Uzviknuo je Makučijanovo ime pretećim glasom. Pospani Makučijan je hteo da otvori vrata, ali ga je njegov cimer Litvanac zaustavio i pozvao sunarodnika da proveri šta se dešava. U međuvremenu, Safarov je otišao da traži Makučjana u sobi u kojoj su cimeri bili jedan Srbin i jedan Ukrajinac. Pokazao im je krvlju umrljanu sekiru i rekao da nije žedan ničije krvi osim jermenske.
Potom je pokušao sekirom da razbije vrata Makučijanijeve sobe, ali su se u to vreme studenti u susednim prostorijama već probudili, izašli u hodnik i pokušali da ga nagovore da stane. Kasnije su očevici priznali da su se plašili da priđu Safarovu sa krvlju umrljanom sekirom bliže od tri metra.
Ubrzo je stigla mađarska policija, koju je pozvao Balaž Kuti, koja je odmah uhapsila Safarova.
Safarov je u aprilu 2006. proglašen krivim za ubistvo sa predumišljajem i osuđen na doživotni zatvor, uz mogućnost uslovnog otpusta nakon 30 godina. On je 6 godina kasnije, tačnije 31. avgusta 2012. izručen Azerbejdžanu i pomilovan od strane azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva. Zvanični Jerevan je reagovao prekidom diplomatskih veza sa Mađarskom. Ministarstvo pravde Azerbejdžana dalo je uveravanja zvaničnicima u Mađarskoj da će Safarov nastaviti da služi kaznu u Azerbejdžanu. Međutim, nekoliko sati nakon dolaska specijalnim letom Azerbejdžan ervejza, predsednik Ilham Alijev potpisao je naredbu o pomilovanju Safarova. Pomilovanje je stupilo na snagu od dana potpisivanja.
Ujedno je unapređen, dobio je stan i zaostale plate za sve godine godine koje je proveo u mađarskom zatvoru. Veruje se da je još uvek u aktivnoj službi u azerbejdžanskoj vojsci.
Ttrebalo bi naglasiti da Azerbejdžan i Jermenija imaju istoriju ratnih sukoba. Tu je jermensko-azerbejdžanski rat od 1918. do 1920, kao i rat za Nagorno-Karabah je trajao od februara 1988. do maja 1994. Nagorno-Karabah, teritorija na kojoj uglavnom žive Jermeni, otcepio se od Azerbejdžana, što je dovelo do rata koji je odneo 30.000 života. Posle ponovnog izbijanja sukoba 2020. Jermenija je morala da preda deo te enklave i znatne teritorije koje je okružuju pod nadzor 2.000 ruskih vojnika raspoređenih na tom mestu. Tenzije su i dalje ostale visoke i povremeno izbijaju sukobi na granici između dve zemlje.
(MONDO)