Kreg Harison, snajperista britanske vojske prošao je mnoga ratišta. Bio je na Kosovu, u Bosni, Iraku, Avganistanu... U intervjuu je otkrio gde mu je bilo najteže i kako je izgledala njegova prva misija.
"Prva misija mi je bila u Iraku. Sve vreme nas je pratio jedan na motoru. Dobio sam zeleno svetlo da ga likvidiram. Problem je stvaralo toplotno treperenje. Bio je udaljen na nešto više od 600 metara. Naciljao sam ga. Prvi put sam promašio, drugi put sam bio precizan. Morao sam da dođem potom do njega da proverim da li je mrtav. Prišao sam mu i video da je mrtav. Pogodio sam ga u grudi. Potpuno čudan osećaj. Nekako se osećaš da si u nekom problemu. Da si u opasnosti. Prosto sam sebi kažeš - jeb*te, upravo sam ubio nekoga. I taj osećaj da si u opasnosti te nikada ne napušta. Videli smo posle da nas je on pratio danima, i momci su me tapšali po ramenu, čestitali mi na dobro obavljenom poslu. Ali ti i dalje razmišljaš kako si ubio nekoga. I treba ti barem nedelju dana da shvatiš da ti niko neće doći i reći kako mora da razgovara sa tobom jer si učinio nešto pogrešno. Zaista čudan osećaj", ispričao je on.
Otkriva da snajperisti rade u paru.
"Postoji snajperista broj jedan i snajperista broj dva. Broj dva je obično najbolji snajperista jer ti on proračunava sve što treba kako bi namestio nišan. Tvoje je posle samo da povučeš obarač. Broj jedan je obično najbolji strelac. Biti snajperista nije na prvom mestu pucanje i ubijanje već prikupljanje važnih infomarcija o bojnom polju", rekao je Harison.
Kako kaže najteža misija mu je bila u Iraku.
"Bili smo u Basra palati. U zatvoru su bili islamisti i mi smo tu poziciju branili sve vreme. Posebno je gadno bilo između 11 uveče i 5 ujutru. To su bila vrata pakla. U tom periodu oni pokušavaju da oslobode svoje visoko rangirane ljude iz tog zatvora. Imali smo dva mitraljeza. Dolazili su sa svih strana. Mislili smo da smo gotovi. Nazvao sam svoju ženu samo da joj čujem glas i da joj kažem da je volim. Čula je buku ali nisam joj rekao šta se dešava. Obećao sam joj da ću je pozvati ujutru. I tako je i bilo", ispričao je Harison.
Inače, kad smo kod Iraka, treba podsetiti da je nekadašnji predsednik te zemlje Sadam Husein uhvaćen 13. decembra 2003.
U tadašnjem saopštenju američke vojske stajalo je da su stotine vojnika 1. brigade, konjičke divizije i specijalnih snaga učestvovale u akciji opkoljavanja i hapšenja. Naglasili su da je bivši irački predsednik pronađen u rupi pod zemljom na farmi u blizini Tikrita. U to vreme je praktično jedan čovek čuvao Sadama. O tom čoveku je sada snimljen i film. Naime, kurdski režiser Halkavt Mustafa donosi na ekran priču o čoveku koji je krio bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina. Svet će prvi put do detalja čuti ovu priču, prvi put posle 18 godina nakon što je Sadam pronađen kako se krije u rupi u provinciji Salahaddin.
“Ovaj film priča priču o nekome ko je Sadamu bio sve. Govori o njegovom privatnom životu sa njim. Ovaj čovek je bio Sadamov vozač, čuvar, berberin, doktor i prijatelj“, rekao je Mustafa.
Ala Namik, 50, skrivao je Huseina 235 dana u bunkeru koji je iskopao u svojoj bašti u gradu Aldor pre nego što su ga Amerikanci tamo pronašli 2003. godine.
(MONDO)