Reditelj Vitalij Manski bio je svedok ključnih trenutaka pri dolasku Vladimira Putina na vlast. Njegova uloga je počela onda kada je snimao film koji je trebalo da posluži u svrhe Putinove izborne kampanje. Podsetimo, Vladimir Putin je prvi put izabran za šefa države 7. maja 2000. godine.
Kako kaže sam Manski - Putin je je već kao vd predsednika države jasno definisao ono zbog čega će ga neki obožavati a drugi proklinjati.
“Naš glavni cilj je ubediti ljude da veruju u sve što kažemo. Da je naša pozicija iskrena, vođena samo i isključivo u skladu sa nacionalnim interesima. Samo to. To je ključ uspeha. Ako ljudti u to poveruju... to je najvažnije", rekao je tada Putin.
No vratimo se na to kako je sve počelo. A počelo je za mnoge iznenada i iznenađujuće. Zaista neočekivano. U novogodišnjoj noći 31. decembra 1999. tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin saopštio je naciji da se povlači. Predsednička ovlašćenja preneo je na tadašnjeg premijera Vladimira Vladimiroviča Putina. Predsednički izbori će se održati tri meseca kasnije.
Manski kaže kako je Putinova izborna kampanja je bila u punom jeku.
"Mada Putin javno nije objavio nikakvu kampanju. On je samo bio masovno prisutan na svim TV kanalima. Njegovi ljudi su vešto izmenili predstavu o njemu – od “čvrste ruke” u čoveka koji se rado rukuje", priča Manski.
- Stavite jaknu preko ramena, zatvorite na tren oči i onda me pogledajte ljubazno, što ljubaznije možete, govori Putinu fotogra.
Sve treba da deluje spontano, koliko je to moguće.
"Osnovni elemenat kampanje bio je oslanjanje na vojsku i pretnje po sigurnost Rusije. Stoga Putin, provodi Dan branilaca domovine u Volgogradu u razgovoru sa veteranima Staljingradske bitke. A onda se pred kamerama svih TV stanica okreće herojima novog pobedonosnog rata u Čečeniji. U toku dva i po meseca nepostojeće kampanje Putin je uspeo da poseti gotovo sve regionalne države. Tako je za 8. mart stigao u grad pletinja, u Ivanovo. TV ekipe su svuda sa njim", svedoči Manski.
- Da li ćete učestvovati u TV debatama?, bilo je jedno od novinarskih pitanja.
- Moje je mišljenje da ljudi uključeni u praktične aktivnosti, bilo u Parlamentu bilo u vladinim institucijama trebaju da dokažu svoju kompetentnost na praktičnim delima pre nego na TV spotovima ili bilo kojim drugim promotivnim aktivnostima ili vidovima reklamiranja. Takozvane TV debate su jedne od tih. Prema tome, ja to neću raditi, rekao je Putin.
Putin se nije bavio TV spotovima i TV debatama. Drugi su debatovali naglašavajući izbor Putina. Očigledno je to bio jedan od glavnih trikova izborne kampanje.
"Moj tim je precizno dokumentovao predsedničkog kandidata u njegovoj isktrajnoj težnji za dobrobit naroda. U ranijem filmu koji sam snimao o njemu bila su svedočenja njegovih prijatelja iz detinjstva, škole kao i komšija. Za mene najemotivnije su bile uspomene njegove učiteljice. Očigledno, ona je imala poseban uticaj na razvoj njegove ličnosti. Zato sam predložio Putinu da poseti svoju učiteljicu. Uskoro je Putin odleteo u Sankt Peterburg na sahranu svog bivšeg šefa. Tada smo obavešteni da će on posetitit i Veru Dimitrijevnu, svoju učiteljicu. Otišli smo u njen stan da ga sačekamo", seća se Manski.
Mediji izveštavaju da su mere obezbeđenja do sada nezabeležene i primetno drugačije od standarnih. Dan ranije tajna služba je izveštavala o pokušaju atentata. Predstavnik Federalne službe rekao je da iza toga stoje čečenski odmetnici. Prvi put su tajne službe javno govorile o tome.
Dolazak predsedničkog obezbeđenja je pokvarilo iznenađenje. Tog dana se Putin vratio u Moskvu, a da nije posetio svoju učiteljicu. Samo nedelju dana posle se vratio u Peterburg da bi se video sa britanskim premijerom Tonijem Blerom. Svratili su na premijeru predstave u pozorište. Prvi put sedeo je u carskoj loži kao šef države. Ovoga puta je došao da poseti i svoju učiteljicu. Bila je to poslednja epizoda filma o izbornoj kampanji koji sam snimio i koji je prikazan na državnoj televiziji. Ova epizoda koju sam smislio a Putin odobrio prikazaivala je heroja na najpozitivniji način u očima ruskog izbornog tela.
"Početak Putinove izborne kampanje počeo je mnogo pre nego što je postavljen za vd predsednika države. Zna se i tačan datum, sat pa čak i minut. Bilo je to 8. septembra 1999. u 23:59 kada je u uspavanom predgrađu Moskve napunjena vrećama eksploziva stambena zgrada zajedno sa stanarima dignuta u vazduh. Pet dana kasnije još jedna kuća je eksplodirala. A onda su se eksplozije proširile na celu zemlju. Putin je postavljen za premijera 22 dana pre prve eksplozije. Postao je šesti premijer Jeljcinove vlade, tako da je njegov rejting bio ravan nuli. Eksplozije su izgleda doprinele njegovom rejtingu koji je tokom narednih 7 meseci skočio na 50 posto. Do kraja dana Putin je prihvatio našu ponudu da odemo do prvog bloka stanova dignutih u vazduh. Samo da bude jasno, ni onda ni sad nisam mogao verovati da je Putin lično bio umešan u eksplozije u tom bloku stanova. Ali je činjenica da je slučajno postao poznat jedan pokušaj tajne službe da podmetne slične vreće sa eksplozivom u podrumu bloka stanova u Rjazanu. Ovaj događaj omogućio je da se postave ozbiljna pitanja vlastima", rekao je Manski.
“Ne mogu da shvatim ovako nešto. To je neljudska surovost da vi dignete u vazduh zgradu u kojoj su ljudi. Tome se možemo odupreti samo silom inače nećemo sačuvati našu državu i zaštititi naše ljude”, rekao je Putin.
Došao je dan za glasanje. Uveče, Boris Nikolajevič Jeljcin sa porodicom čeka prve rezultate izbora.
“Nestao je pritisak. Problemi pritiskaju, odluke se moraju donositi, hiljade papira stalno na potpisivanje. Paklen posao. Ali tereta više nema. Sada je taj teret na Putinu. Dao sam mu šest meseci fore da kad bude izabran može da koristi iskustvo koje je stekao kao vd predsednika države. Njegov rejting je skočio sa 2 na 50 posto. Sve zbog njegovog rada. Odluku koju sam doneo nije bilo lako doneti. Ali sam se posle toga osećao bolje. Kada sam mu predložio da prenesem vlast na njega nije odmah pristao. Izabrao sam ga među 20 kandidata u roku od četiri meseca”, rekao je tada Jeljcin.
Formalno Putinov izborni štab je vodio Dmitrij Medvedev koji je tada bio malo poznat. Prvi rezultati pokazuju da je Putin odneo pobedu u prvom krugu.
- Tata jesi li srećan?, upitala je ćerka Jeljcina.
- Ovo je moja pobeda, kaže on smešeći se.
"Čudno je kako je prva osoba sa kojoj je Jeljcin razgovarao telefonom bio Valentin Jumačev. On je bio šef njegove administracije", konstatuje Manski u filmu "Putinovi svedoci".
Predložili su Jeljcinu mu da pozove Putina. Pozvao ga je. Njegovi ljudi su rekli Jeljcinu da Putin nije tu ali da će mu se javiti. Ni posle sat i po Putin mu se nije javio.
I za kraj trebalo bi napomenuti ko je sve te noći bio u Putinovom štabu kada su se okupili najvažniji učesnici kampanje.
1. Mihail Lesin – ministar za štampu Rusije i vlasnik najveće marketinške agencije u zemlji. Njegovo ministarstvo je nadziralo, direktno i indirektno sve TV stanice u Rusiji, glavni medijski instrument sadašnje vlade.
2. Gleb Pavlovski – bivši sovjetski disident, vodeći politički savetnik Kremlja od 2000. U 12. godini Putinove vladavine prešao je u opoziciju.
3. Ksenija Ponomarjova – bivša šefica prvog Kanala 1 Rusija, zamenica šefa izbornog štaba. Nedugo nakon izbora Putina prešla je u opoziciju.
4. Mihail Kasjanov, premijer Rusije u vreme prvog Putinovog mandata. Kasnije je prešao u opoziciju. Bio je proganjan i javno politički ponižavan nakon što je na televiziji pušten tajni snimak iz privatnog života.
5. Vladislav Surkov – zauzimao je visoke pozicije od 2000. do 2013. Bio je glavni ideolog Kremlja. Bio je ozbiljno potisnut u vreme Putinovog trećeg mandata.
6. Valentin Jumašev – bivši šef Jeljcinove administracije. U 2002. oženio se sa Jeljcinovom ćerkom Tatjanom.
7. Anatolij Čubais – jedan od onih koji su provodili ekonomske reforme u Rusiji. Vođa parlamentarne demokratske desne frakcije. Saradnik Borisa Nemcova. Posle prvog Putinovog mandata demokrate više nikada nisu ušle u parlament Rusije i otišli su u opoziciju.
"Većina onih koji su bili deo Putinovog trijumfa i rame uz rame sa njim u trenucima njegovog izbira danas su ili u opozciji ili su odbačeni", konstatovao je Manski.
(MONDO)