Volfgang Amadeus Mocart, jedan od najznačajnijih svetskih kompozitora klasične muzike umro je na današnji dan 1791. Mocartov rad od preko šest stotina dela, pokriva gotovo sve žanrove njegovog doba, uključujući simfonije, koncerte, kamernu muziku, muziku za klavir, operske i horske kompozicije.
Ono što možda monogi ne znaju je činjenica da je Mocart bio mason.
Mocart je iniciran u austrijsku masoneriju 14. decembra 1784. u Beču. Pridružio se bratstvu sa 28 godina, na kraju je odgajan za majstora masona i bio odan i veren masoneriji do svoje smrti 1791. godine. Stručnjaci kažu da je u spisku članova upisan da je završio treći stepen i da je poznato da je bio veoma redovan posetilac svoje lože.
Ne zna se tačno kako je Mocart prvi put uveden u masoneriju ali se zna da je potekao iz porodice gde su više muških članova bili uključeni u masonske lože. I njegov tast i zet su bili masoni. Mocarta su privlačile masonske lože "zbog njihove fascinacije ljudskim dostojanstvom i slobodom".
Kolika je bila posvećenost Mocarta masoneriji vidi se po tome što je on rešio da pristupi loži baš u vreme kada je masonerija bila zabranjena od strane katoličke crkve. Papa Klement XII je zabranio masoneriju 1738. godine, ali je Mocart je prkosio crkvenim zapovestima i pridružio se slobodnim zidarima. Ostao je pobožni katolik, komponujući više od 60 dela za Rimokatoličku crkvu, od kojih su neke bile najpoznatije liturgijske partiture u zapadnoj istoriji.
Slobodno zidarstvo je snažno uticalo na Mocartov život, što se može videti kroz njegova različita muzička dela. Napisao je najmanje osam kompozicija za masone, uključujući i pogrebnu masonsku muziku. Stručnjaci otkrivaju uticaje masonerije i u njegovoj čuvenoj operi "Čarobna frula". Onima koji su proučavali njegov život i rad, očigledno je da je Mocart svesno koristio masonske teme i simboliku u svojoj muzici.
Dok je Mocart postao jedan od najvećih kompozitora svih vremena, pred kraj života nije uživao mnogo glamura. Poslednje godine proveo je u dugovima i ponekad veoma depresivan. Umro je tragično u 35. godini a sahranjen je u neobeleženoj grobnici, nepriznat od društva. Možemo slobodno reći da se Mocartova muzika, ako posmatramo kroz prizmu njegvog članstva u masoneriji, može svrstati u tri kategorije:
1. Muzika pisana specijalno za lože
2. Muzika koja je trebalo da kod publike podstakne razvoj Masonske ideje i treća grupa
3. Muzika stvorena u druge svrhe koja je kasnije adaptirana da se koristi u ložama, bilo od njega samog ili od drugih.
Zanimljivo je podsetiti se šta je o njemu u intervjuu iz 1996. godine rekao tadašnji kardinal Jozef Racinger (kasnije papa Benedikt XVI). Tada je kardinal istakao da je Mocart "temeljno prodro u naše duše" u ruralnoj Bavarskoj, u senci Salcburga.
"Njegova muzika nikako nije samo zabava, ona sadrži celu tragediju ljudskog postojanja", rekao je on.
Povodom 225. godišnjice smrti Mocarta Grad Beč je 2016. restaurirao njegov grob na groblju Svetog Marksa.
Mocartov grob je godinama propadao. Sada je u uređenje groba i okruženja uloženo 80.000 evra, a postavljena je i veštačka trava, pričvršćena su čelična ojačanja na prilaznim putevima i postavljene klupe. Pored Mocartovog groba postavljena je i informativna tabla na kojoj je ispisan istorijat Mocartovog grobnog mesta.