Bilo je to 1936. u Hamburgu... Lučki radnici, okupljeni zbog porinuća novog ratnog broda Nemačke koja se tih godina izdizala iz pepela Velikog rata i nemaštine, sa oduševljenjem su pozdravili svog novog vođu Adolfa Hitlera njegovim tek skoro ustanovljenim pozdravom - "Sieg heil" ("Živela pobeda").
U vazduh su se podigle stotine ruku... sve osim jedne!August Landmeser prkosno je ostao da drži ruke čvrsto prekrštene, a njegov akt pobune obišao je svet nakon što je fotografija razvijena.
Prihvaćen od strane Nacističke stranke u Nemačkoj tokom 1930-ih godina, Hitlerov pozdrav "Zig hajl" je bio obavezan za sve nemačke građane kako bi demonstrirali vernost prema Fireru, njegovoj partiju i naciji. Da ironija bude veća, August Landmeser inače je bio lojalni nacista. Landmeser se pridružio nacističkoj partiji 1931. godine i počeo da se polako penje u hijerarhiji onoga što će vremenom postati jedina legalna politička sila u zemlji.
Međutim, sve se promenilo kada se ve godine kasnije se ludo zaljubio u Irmu Ekler koju je zaprosio ubrzo nakon toga, 1935. godine. Jedini problem? Irma je bila Jevrejka.
Kada je otkriveno sa kim se August verio, izbačen je iz Nacističke stranke. On i Irma su bez obrzira na sve planirali venčanje i podneli su zahtev u Hamburgu. Zbog takozvanih Nirnberških zakona, donesenih u septembru 1935. godine, brak im je zabranjen, ali je par svejedno počeo da živi nevenčano. Tako su i dočekali rođenje prve ćerke, Ingrid, u oktobru 1935. godine.
A onda se 13. juna 1936. godine dogodio skup na kome je Hitler porinuo novi brod ratne mornarice, a August Landmeser to propratio prekrštenih ruku. Bio je to nemi akt pobune pojedinca koji ne želi da učestvuje u kolektivnom ludilu koje se kao zaraza širilo Nemačkom.
Porodica u paklu nacizma
Godinu dana kasnije, 1937. Augustu je bilo dosta i Hitlera i nacista i sa porodicom je pokušao da prebegne u Dansku. Zadržan je na granici i optužen da je "obeščastio naciju" i, prema Nirnberškim zakonima, "osramtio rasu". Nekih 12 meseci posle, Landmeser je oslobođen zbog nedostatka dokaza, ali mu je savetovano da prekine vezu s Irmom.
Kako to nije želeo da uradi, Landmeser je ignorisao želje nacista i ponovo je uhapšen 1938. kada je osuđen na tri godine zatvorske kazne koju je služio u koncentracionom logoru i nikad više nije video ni ženu koju voli ni svoju ćerku.
Gestapo je tada uhapsio i Irmu koja je u to vreme bila ponovo trudna. Devojčicu Irenu je rodila u zatvoru, nakon čega je poslata u ženski koncentracioni logor. Landmeser svoje drugo dete nikada nije imao priliku ni da upozna. Poslednje pismo iz logora Irma Ekler je poslala 1942. godine nakon čega joj se gubi svaki trag. Veruje se da je prebačena u nacistički eutanazijski centar u kojem je pogubljena sa još 14.000 ljudi.
Deca - Ingrid i Irena, bila su razdvojena. Ingrid je dozvoljeno da živi sa bakom, a Irena je prvo bila u sirotištu, a zatim kod staratelja. August Landmeser je pušten iz zatvora 19. januara 1941. U februaru 1944. mobilisan je u kazneni vod - 999. laki afrički bataljon. Nestao je u akciji i smatra se da je tamo poginuo.
Pravda zadovoljena?
Ljubav Augusta i Irme, jača od svega i svih, na kraju je ipak pobedila... makar simbolično. Godine 1951. zakonski je priznata kada je Senat u Hamburgu prihvatio da je par bio u braku. O tome da je upravo August čovek sa slike otkrila je njegova starija ćerka Ingrid koja je život posvetila čuvanju uspomene na svoje roditelje.
(Mondo/Istorijski zabavnik)