Daniel Rotman, profesor geofizike na MIT, nedavno je objavio studiju u “Science Advances” koja bi mogla da promeni način na koji razmišljamo o budućnosti našeg okruženja. Za svoju studiju, Rotman je analizirao promene u ciklusu ugljenika u poslednjih 540 miliona godina, uključujući svih pet događaja masovnog izumiranja. On je koristio matematiku da razgraniči “pragove katastrofe“ u ciklusu ugljenika. Prelazak preko tih pragova može katapultirati Zemlju u nestabilno okruženje, uzrokujući masovno izumiranje.
Na osnovu svog istraživanja, Rotman tvrdi da, ako ne promenimo kurs, svet bi mogao da uđe u ono što on naziva “nepoznatom teritorijom“ do 2100. godine, izazivajući ekološku katastrofu kojoj bi trebalo 10.000 godina da se u potpunosti odigra.
Ima li razloga za strah? Izgleda da ima.
Naime Rotman sugeriše da se ovi događaji masovnog izumiranja pokreću nakon što se pređe jedan od dva kritična praga. Prvi se odvija u dužem vremenskom okviru. Ako promene u ciklusu ugljenika, ma koliko male, napreduju brže nego što globalni ekosistemi mogu da se prilagode, imamo događaj masovnog izumiranja. U kraćem vremenskom okviru, veličina i opseg promena su važni. Ako su dovoljno značajne, promene će povećati verovatnoću masovnog izumiranja.
Pet događaja masovnog izumiranja dogodila su se Zemlji u poslednjih 540 miliona godina. Svaki je izazvao ogromne poremećaje u normalnom kruženju ugljenika kroz okeane i atmosferu. Ovi događaji su se poklopili sa istrebljenjem morskih vrsta širom sveta. Prema Rotmanu, nedavni brzi skok u emisiji ugljen-dioksida mogao bi dovesti do šestog masovnog izumiranja. Odlučujući faktor će biti da li kritična količina ugljenika ulazi u naše okeane. On je izračunao da bi ta količina bila oko 310 gigatona - otprilike ista količina ugljenika koju će ljudska civilizacija dodati u okeane do 2100. godine, na osnovu Rotmanovih procena.
“Ovo ne znači da će se katastrofa desiti sledećeg dana. To govori da bi se, ako se ne kontroliše, ciklus ugljenika preselio u oblast koja više ne bi bila stabilna i ponašala bi se na način koji bi bilo teško predvideti. U geološkoj prošlosti, ova vrsta ponašanja bila je povezana sa masovnim izumiranjem”, objasnio je Rotman u saopštenju za javnost.
Danas mnogi naučnici spekulišu o tome kako će klimatske promene koje trenutno doživljavamo potencijalno uticati na ciklus ugljenika na planeti. Da li bi to moglo gurnuti svet u šesto masovno izumiranje?
Već smo videli stabilan porast emisije ugljen-dioksida od 19. veka, ali interpolacija nedavnog porasta ugljenika u priču o neminovnom masovnom izumiranja nije lak zadatak. Poteškoća leži u različitim vremenskim rasponima - upoređujući promene koje su se dešavale tokom hiljada ili miliona godina sa skokom u veku u kome trenutno živimo, navodi "Futurism".
Očuvanje ekosfere koja nam je potrebna da preživimo nije prioritet za mnoge od onih na vlasti, sa obe strane američkog političkog spektra. Na nama je da proširimo reč da je ovaj “prag katastrofe“ metak koji bi svakako trebalo da pokušamo da izbegnemo.
(MONDO)