Paula Hitler, koja je kasnije promenila ime u Paula Vulf, bila je mlađa sestra nemačkog diktatora Adolfa Hitlera i poslednje dete Alojza Hitlera i njegove treće supruge Klare. Par je imao šestoro dece, ali su preživeli samo Adolf i Paula što znači da je upravo ova žena bila najbliži rod nemačkom diktatoru (imali su i polusestru po ocu Angelu).
Komplikovan odnos brata i sestre
Kao dečak, Hitler je često bio žrtva batinjanja svog oca. Zauzvrat, kada je postao tinejdžer, Hitler je tukao svoju sestru. Jedna od najranijih sećanja na njega, kako je Paula mnogo kasnije ispričala, bilo je ono gde je kao osmogodišnju devojčicu udara po licu. U porodici Hitler se i inače na batinanje dece gledalo kao na dobru praksu. Čak je i majka Klara verovala da je to što Adolf s vremena na vreme izudara Paulu "dobro za njeno obrazovanje".
Paula je mladost provela u Beču gde je prvo radila kao sobarica, a potom kao sekretarica. Sve ovo vreme nije imala kontakta sa bratom iako je i on boravio u gradu pokušavajući da uspe kao slikar. Brat i sestra ponovo su se susreli '30-ih. Paula je bankrotirala i Adolf joj je tada poslao novac da se izvuče iz dugova. Finansijska pomoć se nastavila sve do Hitlerovog samoubistva 1945. godine.
Najveći deo rata Paula je provela kao sekretarica u vojnoj bolnici. Istoričari tvrde da je nacistički diktator imao jako nisko mišljenje o njoj. U jednom razgovoru sa saradnicima o njoj je govorio kao o "glupoj guski".
Veridba sa nacistom
Nakon 1945. Paulu su uhapsili Amerikanci. Ispitivana je i naknadno puštena jer nikada nije bila politički aktivna, a ni član nacističke partije. Iako nije delila ni podržavala ideje svog brata, ona ga je obožavala. Napominjala je da su se samo sporadično nalazili nakon što se on odselio, ali u tim susretima je uživala. U intervjuu sa američkom vojskom iz 1946. godine rekla je da ne veruje da je njen brat naredio uništenje tolikog broja ljudi. To nije bio brat kojeg je ona poznavala, govorila je.
Ipak, tek nedavno je otkriveno da je početkom Drugog svetskog rata bila verena za Ervina Jekelijusa, oficira Trećeg Rajha i jednog od entuzijastičnih nacističkih šefova, odgovornog za slanje najmanje 4.000 ljudi u gasne komore. Njihov brak zabranio je sam Hitler, koji je Jekelijusa uhapsio i poslao na istočni front. Tamo je kasnije i umro kao sovjetski zarobljenik u ratnom logoru.
Paula je preživela rat, pa se 1952. godine preselila se u gradić Berhtesgaden u planinama nadomak Salcburga i promenila ime u Paula Vulf. Prezime nije imalo nikakve jasne poveznice sa njihovom porodicom, ali Paula je znala šta radi - bio je to nadimak njenog brata dok su bili deca, a koristio ga je kao kodno ime i u vreme dok je bio Firer.
Dok je živela u planinama pomno su je nadzirali članovi SS-a, kao i preživeli članovi Hitlerovog bliskog kruga, najverovatnije bez njenog znanja. Većinu svog života držala se daleko od ljudi, i izbegavala društvene kontakte. Možda se plašila reakcija koje će dobiti kada ljudi saznaju s kim je u rodu, a možda se ni sama nije mogla pomiriti sa onim što je učinio njen brat, onaj koji je odrastao s njom i kasnije postao čudovište.
Ipak, 1959. godine pristala je na jedini intervju koji je ikada dala. Novinar Piter Morli javio joj se sa zanimanjem o životu Hitlerove sestre. Originalni nemački intervju je izgubljen, ali engleska verzija je ostala. Većinom su razgovarali o odrastanju sa Hitlerom, a sva politička pitanja glatko je izbegavala. Iz tog razgovora bilo je jasno kako obožava svog starijeg brata, i stalno je naglašavala da ne može da veruje da je učinio nešto toliko strašno.
Iako je govorila i o batinjanju, njena sećanja na brata bila su čudna mešavina ogorčenosti i divljenja.
"Kada smo se kao deca igrali moj brat Adolf je uvek bio vođa. Svi drugi su ga slušali. Valjda su instinktivno znali da je njegova volja jača od njihove", ispričala je Paula. Preminula je 1960. u 64. godini, i time je ugašena Hitlerova porodična loza, ako se izuzmu naslednici njegove polubraće. Pogledajte njen poslednji i jedini intervju:
(Mondo/Istorijski zabavnik)