Poziv, koji je zatražio Putin, počeo je u 15:35 časova po istočnom vremenu i završen je 50 minuta kasnije. Očekuje se da će i Bela kuća i Kremlj uskoro dati svoj rezime poziva.
Moskva je uzbunila Zapad gomilanjem desetina hiljada vojnika blizu svoje granice sa Ukrajinom u poslednja dva meseca, nakon zauzimanja ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine i podrške separatistima koji se bore u istočnoj Ukrajini.
Rusija poriče da planira napad na Ukrajinu i kaže da ima pravo da pomera svoje trupe na sopstvenom tlu kako želi. Očekivalo se da će Bajden i Putin razgovarati o nizu tema, uključujući ne samo napetu situaciju u Evropi, već i spore pregovore sa Iranom o njihovom nuklearnom programu.
Moskva, zabrinuta zbog, kako kaže, ponovnog naoružavanja Ukrajine od strane Zapada, je rekla da želi pravno obavezujuće garancije da se NATO neće dalje širiti na istok i da određeno ofanzivno oružje neće biti raspoređeno u Ukrajinu ili druge susedne zemlje.
Razgovori na nivou lidera dolaze uoči bezbednosnog sastanka SAD i Rusije 10. januara, nakon čega sledi sednica Rusija-NATO 12. januara i šira konferencija koja uključuje Moskvu, Vašington i druge evropske zemlje zakazane za 13. januar.
Zabrinutost SAD nije splasnula poslednjih nedelja, prema rečima visokog zvaničnika Bajdenove administracije, uprkos izveštaju tokom vikenda da će Rusija povući oko 10.000 vojnika sa svoje granice sa Ukrajinom. Drugi zvaničnici su rekli da su videli malo dokaza koji podržavaju ideju da se Rusija povlači sa granice.
"Mi smo u trenutku krize i već nekoliko nedelja smo s obzirom na jačanje Rusije, i biće potreban visok nivo angažovanja da se ovo reši i da se pronađe put deeskalacije", rekao je jedan od američkih zvaničnika, koji je odbio da bude imenovan.
Bajdenova administracija je poručila ruskim zvaničnicima da će preduzeti brzu ekonomsku akciju protiv Rusije i ojačati NATO u slučaju invazije. Ali američki predsednik jeu razgovoru forsirao direktnu diplomatiju, uključujući i razgovore jedan na jedan sa Putinom, kao alternativu.
(MONDO)