Skoro svi iz razreda 5C na Akademiji Bersden mogu da se sete dana kada se kanadski dečak, štreberskog izgleda, po imenu Brendon Li pridružio njihovom razredu 1993. godine. Ne samo zbog njegove očajnički tužne priče - njegova majka, operska pevačica, poginula je u saobraćajnoj nesreći, a njegov otac, koji ga je poslao u zeleno predgrađe Glazgova da živi sa svojom bakom, umro je ubrzo nakon toga.
Ili zbog njegovog nakaradnog izgleda — bio je visok i tanak i prilično krhkog izgleda sa kovrdžavom kosom, čudno finim obrvama, a nosio je aktovku. Na sve to se zvao kao i sin velikog majstora borilačkih veština Brusa Lija. Ali uglavnom zato što je Brendon — sada tema velikog novog filma sa Alanom Kamingsom u glavnoj ulozi — bio ljubazan, dobar, zabavan i malo drugačiji.
Uzeo je nasilnike pod svoje okrilje i pomogao im da se dovedu u red, slušao bez osuđivanja i davao korisne savete. Bio je pametan (navodno sa genijalnim nivoom inteligencije od 161), ali i veoma svestran. Pridružio se fudbalskom timu, debatnom klubu, glumio u mjuziklu za kraj godine i upoznao svoje drugove iz razreda sa svim vrstama kul retro bendova. Povrh svega, imao je vrhunske ocene, sjajnu referencu i mesto na univerzitetu da studira medicinu.
U čemu je onda štos?
Štos je u tome što "Brendon" zapravo nije bio natprirodno bistar 17-godišnjak već najozloglašeniji škotski varalica - 30-godišnji propali student medicine po imenu Brajan Mekkinon koji je već pohađao akademiju Bearsden ali sedamdesetih godina kada je zapravo bio tinejdžer.
Sada, skoro 30 godina kasnije, njegova neobična obmana je pretvorena u dokumentarac koji je režirao njegov drug iz razreda Džono Meklaud koji prikazuje njegove stare školske drugare i učitelje. U dokumentarcu će biti prikazan intervju sa Brajanom koji će dati zadivljujući uvid u njegovu izuzetnu priču. Njegova priča počela je 1970-ih kada je dobio mesto na Univerzitetu u Glazgovu. Ali Brajanovi snovi da nastavi karijeru u medicini rasplinuli su se kada je zbog neobjašnjive bolesti odustao.
Bio je odlučan da i dalje postane doktor - ali nakon šest ili sedam godina pogrešnih početaka, neuspešnih ispita i propuštanja prilika za povratak na univerzitet, postalo je jasno da neće biti primljen na bilo koji medicinski fakultet. Ali tada je, nakon smrti svog oca 1993. godine, pokrenuo glavni plan. Kako kaže u filmu: "Ono što moraš da uradiš ako zaista želiš da pobediš je da uradiš nezamislivo“.
I nije se šalio.
Ko bi se pri zdravoj pameti vratio u svoju staru školu u svojim 30-im, ponovo se pretvarao da je tinejdžer - i na sve to mislio kako ništa neće poći po zlu?! Da budemo pošteni, Bearsden nije bio Brajanov prvi izbor. Dom koji je još uvek delio sa svojom majkom nalazio se van područja bilo koje druge škole.
"Vreme je isticalo između početka mog plana i početka školske godine, nisam mogao da nađem drugu školu“, rekao je kasnije.
Zato je nastavio, nadajući se da će njegov lažni kanadski naglasak, činjenica da je oslabio, sveže natapirana kosa i pažljivo počupane obrve obaviti posao.
I što je najčudnije - bio je u pravu.
Uprkos tome što je bio u školi u ne tako dalekoj prošlosti, i više je ličio na člana osoblja nego na učenika, škola se nije potrudila da traži njegov izvod iz matične knjige rođenih niti da proveri njegove reference — od kojih je jedna bila iz škole "Marša Hant". što je inače ime jedne od bivših devojaka Mika Džegera. Nekako niko nije spojio dva i dva. Čak ni profesor Bler, nastavnik matematike koji ga je učio 13 godina ranije, čakn ni direktor škole Norman Meklaud, koji je rekao da se Brendon „tako dobro uklopio, kao da je škola stvorena za njega“, a nisu ga provalili ni njegovi novi razredni starešina Gvinet Lajtbodi, koja je mislila da možda pati od "neke bolesti zbog koje je brzo stario“.
"Brendon" je dočekan raširenih ruku.
A kako i ne bi. Na kraju krajeva, on je bio savršen učenik - željan znanja, ljubazan, bistar, uvek spreman da se javi da odgovara. Bio je san svakog nastavnika. Ali, naravno, bilo je dosta čudnih trenutaka - jednom prilikom je tvrdio da se seća dana kada je Elvis umro, 1977. - godine kada je Brandon navodno rođen. Zapravo bilo je bezbroj naznaka da stvari nisu u redu.
"Viđali smo ga kako se vozi okolo i to je bilo prilično čudno sa 16 godina. Činilo se da on uvek zna više o fizici od nas, njegovi doprinosi školskim novinama su uvek bili veoma impresivni", rekao je tada jedan njegov savremenik.
Bivši drug iz razreda Gordon Baron je čak rekao za lokalne novine: „Mislio sam da je on učitelj, ali kada neko izgleda stariji, jednostavno se navikneš na to. Bio je popularan i otvoren i pričao je viceve kao i svi naših godina. Nikola Voker, prijatelj sa kojim je otišao na odmor, dodao je: "Zaista se bavio starijom muzikom. Potpuno čudne stvari, kao što je Džoj Divižon."
Takođe su se prisetili da je bio izuzetno nevoljan da poljubi svoju koleginicu Val Daglas - koja je u tom trenutku bila za njega dete - u jednom školskom mjuziklu.
"To nije bilo ono što biste nazvali pravim poljupcem. To je bila vrsta poljupca kao kad poljubite tatu", prisetila se ona.
Ali generalno gledano, razred 5C ga je voleo. Ubrzo su ga pozivali u barove, na rođendane, izlete i kvizove u pabovima, gde je sve oduševio svojim spektakularnim opštim znanjem. Super se provodio. Možda čak i bolje od njegovog prvog boravka u Bearsdenu. Činilo se da su njegova prijateljstva bila iskrena i nastavio je da se druži sa školskim drugovima na raspustu, čak i kada su otišli na fakultet.
Mora da je bilo iscrpljujuće svo to pretvaranje, lažni naglask, počupane obrve, lažna biografija - ali on je to sve dobro odradio. Bio je ljubazan, zabavan i promišljen i, koliko god bio primamljiv, trudio se da ne štrči previše.
"Morao sam malo da skinem nogu sa gasa, nisam želeo da završim u novinama“, rekao je.
Međutim, nakon četiri iscrpljujuće godine, činilo se da je sve vredno toga - master plan je uspeo, i 1994. je napredovao ka Univerzitetu Dandi da studira medicinu. Posle 15-godišnje pauze, Brajan se vratio na svoj pređašnji put - iako pod drugim imenom. Tako je bilo do 1995. godine, kada je cela istina izašla na videlo tokom drugog semestra. Još uvek nije sasvim jasno kako se to desilo, ali postoji nekoliko teorija.
Po jednoj od njih, on je navodno uhapšen tokom tuče, a pritom je bioi pijan, dok je bio na odmoru na Tenerifima i da su mu tada pronađena dva pasoša. Ali šta god da je istina, Brajanova prevara se srušila. Pozvali su ga nazad u školu i tražili da dokaže da je Brendon. I za nekoliko sati, Bersden je bio prepun novinara iz celog sveta. Tim za prijem u školu postao je predmet intenzivnog ismevanja - a pojavila su se pitanja o potencijalnoj ozbiljnosti skandala.
Glavno pitanje je bilo da li su prava deca bila ugrožena? Ali kada je sve postalo jasno - "Brendonovi" prijatelji nisu odustali od svog druga. Grupa njih je napisala pismo podrške lokalnim novinama, zahvalivši mu na prijateljstvu, poručivši da će uvek biti uz njega i poželevši mu sreću.
"Ovde će ga pamtiti kao nesebičnog, obzirnog, bistarog, druželjubivog bivšeg učenika. Mislim da mnogi od osoblja razumeju njegove motive i ne osećaju neprijateljstvo prema njegovoj obmani", rekao je direktor Norman Meklaud.
Čak se ni roditelji dece nisu preterano bunili. Niko se nije pobunio ni što je bio na odmoru sa dve prijateljice tinejdžerke. Možda zato što je, kako je to rekla nastavnica u razredu gospođa Lajtbodi, "vi biste se brinuli za Brendonovu bezbednost u njihovim rukama, a ne obrnuto“.
Ako ništa drugo, smatrali su ga kao neko ko je dobro uticao na ostale učenike. Bio je neko ko je posedovao čudnu vrstu magije koja je učinila da se svi - i učenici i nastavnici - ponašaju bolje. Ali bez obzira na to, za Brajana, razotkrivanje je bilo katastrofalno.
Novinari su ga svuda pratili nazivajući ga Valter Miti i Petar Pan i nudeći mu veliko bogatstvo da ispriča svoju priču dok se on jedva usuđivao da izađe iz kuće. Njegova majka - koja je imala utisak da se vratio u Bersden kao zreo student - bila je skrhana. Ali što je najgore od svega, izbačen je sa Univerzitetu Dandi zbog "nedostatka integriteta“. Dakle, na kraju je sve bilo uzalud. Nije dobio medicinsku diplomu koju je toliko želeo. I od tada je njegov život bio na čekanju, planovi razbijeni, ambicije osujećen.
Kada ga je Dejli mejl ove nedelje pronašao u stanu u Glazgovu, gde je godinama živeo od beneficija, slabo jeo a većinu svog vremena provodio u biblioteci negujući teorije zavere i bizarna uverenja da je on žrtva pokušaja atentata, izgledao je mršav, oronuo i nije bio raspoložen za razgovor.
(MONDO)