Sjedinjene Američke Države u sredu su dostavile službeni pisani odgovor Rusiji na njene zahteve vezane uz deeskalaciju krize u Ukrajini, piše The New York Times. Kremlj je, između ostalog, tražio da NATO povuče svoje snage iz Istočne Europe te da nikada ne primi Ukrajinu u svoje članstvo.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je američki zvaničnik u Moskvi, Džon Salivan, lično dostavio odgovor u ministarstvo. Informaciju je potvrdio i američki državni sekretar Entoni Blinken.
Dokument nije objavljen u javnosti, ali je Blinken poručio da se u njemu "predlaže ozbiljan diplomatski put prema rešavanju krize, pod uslovom da ga Rusija odabere". Američki državni sekretar dodao je i da dokument navodi "zabrinutost zbog ruskih poteza koji ugrožavaju sigurnost", ali i "pragmatičnu evaluaciju pitanja koja brinu Rusiju".
Blinken je jasno istakao da su neki od ruskih zahteva neprihvatljivi, što su američki zvaničnici često isticali proteklih dana.
"Postoje ključna načela kojih se moramo držati i koje moramo braniti - među njima su suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, kao i pravo država da same odaberu u kojim će savezima biti", rekao je.
S ruske strane nije došlo do nikakvih naznaka o tome kakav je sadržaj američkog dokumenta, niti kakva je reakcija Kremlja na njega. Rusija je nedeljama tražila pisani dokument koji bi razjasnio američku poziciju. Budući da su javne reakcije američkih zvaničnika, između ostalog i samog predsednika Bajdena, unele pometnju u to što je zapravo stav NATO-a prema ruskim zahtevima i ukrajinskoj krizi, Blinken je naglasio da je ovaj dokument sastavljen nakon pomnih konsultacija s "evropskim saveznicima".
Blinken je takođe naglasio da SAD neće javno objaviti dokument te je dodao da se nada da će i Rusi zauzeti isti pristup, iako nema garancija da će Moskva udovoljiti njegovom apelu. Na kraju je američki državni tajnik dodao i da će NATO poslati svoj, zasebni, odgovor Rusiji u vezi "sigurnosne situacije u Europi".
Prema informacijama ruske državne televizije RT, Putinov šef diplomatije Sergej Lavrov najavio je da će sa javnošću "podeliti suštinu reakcije" na američki dokument kao i da će njegovo ministarstvo, kada dokument stigne, raditi s drugim resorima kako bi predsedniku Vladimiru Putinu predložili sledeće korake u pogledu ruske sigurnosti.
Koje sankcije prete Putinu?
Sjedinjene Države i Velika Britanija rekle su da će razmotriti uvođenje sankcija protiv ruskog predsednika Vladimira Putina ako Rusija napadne Ukrajinu. Rojters je razmotrio kakve bi sankcije Rusija pretrpela:
Raskid veza?
Sankcije protiv pojedinaca obično uključuju mere kao što su zamrzavanje imovine u inostranstvu i zabrana putovanja. Uvođenje takvih mera protiv Putina Moskva bi verovatno smatrala jako neprijateljskim. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u sredu da bi to bilo "politički destruktivno", a pre je rekao da bi to odgovaralo raskidu diplomatskih veza s Moskvom.
Uglavnom simbolične?
U praksi, međutim, to možda ne bi puno promenilo. Peskov je izjavio da sankcije ne bi zaista naštetile Putinu. Rekao je da se Putinova imovina nalazi u Rusiji i da je prema tome izvan dosega.
Putinova imovina
Kao i neki drugi ruski državnici, Putin mora po zakonu objaviti koliko mu iznose prihodi i imovina. Po zadnjim službeno objavljenim podacima, Putin je 2020. zaradio samo 126.175 američkih dolara. Vlasnik je stana od 77 metara kvadartnih, dva automobila GAZ M21, Lade Nive i prikolice. Ima i garažu od 18 metara kvadratnih, te stan od 153,7 kvadratna metara.
Putinov najglasniji domaći kritičar Aleksej Navaljni koji se nalazi u zatvoru tvrdi da Putin poseduje puno više i da je vlasnik luksuzne palate u blizini obale Crnog mora. Putinovi kritičari tvrde da mu bogatstvo čuvaju odani ruski poslovni ljudi, što Kremlj poriče.
(MONDO)