ŠOK SVEDOČENJE: Bio sam 28 meseci u PUTINOVOM LOGORU! Jezivi detalji torture - prebijanje, silovanje, mučenje, urlici...

Skoro 1.000 dana, Stanislav Asejev je držan u tajnom logoru za mučenje u srcu užurbanog evropskog grada, slušajući vriske muškaraca koje su mučili strujom i žene koje su silovane dok se pitao kada će doći do njegovog sledećeg premlaćivanja. Napolju su ljudi živeli svojim normalnim životima, nesvesni užasa koji su naneseni brojnim ljudima u bivšoj galeriji moderne umetnosti, pretvorenoj u vojnu bazu i pritvorski centar u Donjeckoj Narodnoj Republici, proruskoj enklavi u Ukrajini.

Asejeva, pisca i novinara, uhvatili su nasilnici koji su bili saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina nakon što je više od dve godine pisao tajne depeše u kojima je opisivao moskovsko preuzimanje njegovog rodnog grada nakon, kako kaže, ilegalne aneksije Krima. Lovili su ga 18 meseci. On je bio jedini profesionalni novinar koji je izveštavao iz ukrajinskog grada Donjecka, pišući o tome kako je video ubijene ljude na ulici i kako je izbijanje sukoba izazvalo podele čak i u njegovoj porodici.

Sada je objavio dve knjige - zbirku njegovih depeša i razotkrivanje tajnog logora - koje nude uznemirujuće uvide u ono što rade pobunjenici koje podržava Rusija, baš u trenutku kada Putin prkosi svetskom mišljenju preteći još jednom invazijom sa trupama koje se gomilaju na granici. Tema obe knjige je “izolacija”: prvo od izveštavanja u takvoj tajnosti da su čak i njegovoj majci morali da lažu o njegovom životu, zatim zaglavljeni u usamljenom paklu umetničke galerije zvane Izoljacija koja je pretvorena u logor za mučenje u otcepljenoj republici.

Da ironija bude veća, nalazio se zarobljen u u Rajskoj ulici (ili Ulici svetlih puteva u njenom doslovnom prevodu sa ruskog, što odražava put ka navodnoj komunističkoj nirvani) u najozloglašenijem među najmanje 160 zatvora koje podržava Rusija na ukrajinskom terenu, prema informacijama koje iznosi zvanični Kijev. Važan rad Asejeva pomaže da se “širi istina o neskrivenom licu ruske agresije na Ukrajinu“, rekla je Emine Džaparova, njihov prvi zamenik ministra spoljnih poslova.

Jednom zatvoreniku je pukla slezina i teško su mu oštećeni unutrašnji organi pri premlaćivanju – ali kada su drugi zatvorenici rekli pijanom načelniku logora o težini njegovih povreda, odgovor je bio da se žrtva laže. Ovaj pretučeni muškarac preminuo je nakon tri dana bolova i halucinacija, koje su uključivale i to da nesrećni čovek misli da razgovara sa suprugom i da je grli. Njegovi “cimeri” su bili primorani da potpišu izjave u kojima se navodi da je sam sebi naneo smrtonosne povrede.

Novinar Dejli mejla kaže kako je bio u Donjecku u avgustu 2014. nakon obaranja malezijskog aviona gde je video prve hice ispaljene tamo između ruskih i ukrajinskih snaga – uključujući i snajper koji je gađao njegivu glavu dok je iz stambenog bloka gledao ruske tenkove kako tutnjaju po ulicama. Ipak, kao i svi strani novinari i većina drugih lokalnih izveštača, kaže on, otišli smo nakon što su Putinove marionete slomile lokalne snage koje su podržavale Ukrajinu.

Asejev je, međutim, nastavio da izveštava pod pseudonimom uprkos ogromnim ličnim rizicima.

“Nije bilo strašno na način kao kad se plašite visine ili pauka. Ali imao sam stalni osećaj duboke nelagode jer sam znao da ću biti u zatvoru ako budem uhvaćen”, prisećao se Asejev su se on i novinar Dejli mejla sreli skoro u Kijevu.

Ostao je da zaštiti svoju majku i pomogne u brizi o dve starije bake, previše nemoćne da bi se pridružile egzodusu 1,5 miliona ljudi koji su raseljeni u ovoj opustošenoj istočnoevropskoj naciji u poslednjih sedam godina. Mnogi školski drugovi pridružili su se separatističkim snagama – kao i većina regruta, namamljeni novcem, a ne ideologijom usred nedostatka poslova.

Ali u maju 2017. uhapsila ga je patrola dok se vraćao sa puta. On veruje da je izdan, iako nema pojma ko je mogao da dojavi njegovim neprijateljima.

“Moram da ostavim tu misao po strani, jer je krug ljudi koji su znali šta radim bio veoma mali i veoma mi je blizak“, kaže on.

Odmah je počela noćna mora koja je trajala skoro tri godine. Odveden je u štab bezbednosti pobunjenika, gde je pretučen, sa kapuljačom na glavi, a zatim odveden u drugu prostoriju gde su ga suočili sa trojicom maskiranih muškaraca. Optužili su ga da radi za ukrajinske obaveštajne službe, a zatim su mu palčeve i ušne resice spojili na terenski telefon prilagođen za mučenje.

“Imao sam sreće jer sam imao laku verziju mučenja. Nisu dirali genitalije. Naravno da sam pristao na sve što su želeli”, rekao je Asajev.

Mnoga pitanja su bila osmišljena kako bi ga dodatno mučili u pauzama dok ga tuku ili dok ga muče strujom. Pitanja su bila - da li veruje u Boga, koliko često je masturbirao i da li je ikada skočio padobranom. Njegovi islednici su rekli da će mu odseći nos ako ne prestane da vrišti. Više puta su ga udarali pendrekom na jednom mestu iznad kolena. Pretili su mu streljanjem i silovanjem. Posle šest nedelja bio je bačen u podrum, toliko hladan da je grejao ruke držeći plastičnu flašu koja je služila za toalet. Da sve još bude bizarnije njegovi otmičari su ga naterali da se pretvara da je još uvek slobodan neko vreme – do te mere da je prevario svoju majku telefonskim pozivom i podneo poslednji izveštaj za svoje novine iz samice.

Asejev iskreno piše o tome kako je tada razmišljao o samoubistvu u toj vlažnoj paklenoj rupi. Kovao je zaveru sa jednim Rusom u susednoj ćeliji da se ubije komadom razbijenog stakla.

Zvanično, Izoljacija – kako se zvai logor za mučenje u Rajskoj ulici broj 3 – ne postoji. Ipak, tamo je Asajev bio držan 28 meseci, zajedno sa još do 80 muškaraca i žena koji su prolazili kroz to mesto. Smatra se da je taj logor i dana danas u upotrebi. Kazneni centar, koji je jedan zatvorenik nazvao “Donjeck Dahau“, nalazi se u zgradi koja je iz sovjetskog doba bila fabrika električnih delova pre nego što su lokalni umetnici pretvorili lavirint tunela, soba i podruma u prostor za izložbe.

Ujedinjene nacije su tokom 2021. potvrdile u izveštaju Kancelarije visokog komesara za ljudska prava da se “mučenje i zlostavljanje“ sprovodi “sistematski“ u Izoljaciji i drugim mestima – uprkos poricanju njihovog postojanja. Asejev je smatrao da su fizički uslovi bolji od štaba bezbednosti. Neke ćelije su čak imale i klima-uređaj, iako je njihova hrana bila minimalna i jadna – uključujući zalihe otpadnih materija sa isteklim rokom namenjenih svinjama i, jednom prilikom, meso pasa lutalica koje su ustrelili njihovi čuvari.

Psihička tortura je bila posebno užasna - upaljena svetla tokom 24 sata, kamere koje su sve vreme snimale, vrištanje ljudi koji su bili podvrgnuti mučenju, lažnim pogubljenjima i rutinskom upotrebom seksualnog zlostavljanja i muškaraca i žena. Postojala su stroga pravila poput zabrane pridošlicama da leže na krevetima tokom dana i insistiranja da svaki put kada se vrata otvore, svako mora da ustane, stavi torbu preko glave, stavi ruke iza leđa i okrenu se prema zidu.

“Vrata su se mogla otvoriti 20 ili 30 puta dnevno, tako da ste stalno bili na ivici. Da to ne uradite na vreme, bili biste pretučeni i izolovani u samicu“, rekao je Asejev.

Noću su stražari često bili pijani i ponižavali zatvorenike – posebno je bio brutalan Denis Pavlovič Kulikovski, komandant logora kojeg su se plašili. Bio je poznat po svom nadimku “Palič“.

“Palič bi uveče pio, a onda ulazio u ćelije i tukao čak i žene. Ponekad bi naterao zatvorenika da uđe ispod kreveta i da laje kao pas”, ispričao je Asajev.

Još jedan omiljeni trik je bio da se zatvorenici u ćelijama pored soba za mučenje nateraju da pevaju sovjetske pesme kako bi nadjačali vrištanje. Pesme su bile još jedan oblik mučenja: kako za ljude koji su pevali da bi prigušili mučne vriske, tako i za one koji su ih slušali dok su istovremeno bili prebijani i mučeni strujom. Čuvari su takođe naterali zatvorenike da satima stoje sa sa rukama naslonjenim na zid. Jedan čovek je morao da ostane tamo tri dana dok nije pao, a onda su ga pretukli i naređeno mu da ponovo ustane.

Asejev je strašno patio na početku.

“Imao sam 28 godina, ali su mi se ruke stalno tresle kao u starca“, rekao je.

Ipak, na kraju je postao ravnodušan prema strašnim zvucima i patnji da bi preživeo traumu. Veruje da su čuvari morali biti “sadisti ili psihopate“ da bi se ponašali tako brutalno prema drugim ljudima, a da se potom vrate kući svojim ženama i deci.

“Napolju su imali običan život, ali u logoru su se pretvarali u čudovišta", rekao je Asajev.

Njegovi cimeri bili su mešavina ukrajinskih aktivista i blogera, kriminalaca od karijere, poslovnih ljudi koji su odbijali da podele zaradu sa ljudima koji vode region Donbas i separatista koji su se posvađali sa svojim bivšim kolegama. Jedan cimer u ćeliji bio je major (inače član pobunjenika) koji je prethodno bio držan u podrumu u gradu Lugansku, na istoku Ukrajine, gde je morao da sluša svoju devojku kako vrišti od muke pre nego što su mu bivše kolege napunile ćeliju nekoliko centimetara vode i pustile struju kroz nju.

Zatim su mu zalepili vreću preko glave i nekoliko sati su ga šutirali dok su ga vozili ka Donjecku. Komandant logora Palič je na kraju i sam bio zatvoren nakon što je jedno od njegovih pijanih divljanja – počevši od premlaćivanja i zlostavljanja u ćeliji u kojoj su bile mlade žene – otišlo predaleko čak i za njegove podređene. Smešten je u podrumsku ćeliju, a zatim je nestao. U novembru 2021. Palič je uhapšen u Kijevu, gde se skrivao dve godine, a sada se suočava sa optužbama za ratni zločin i trgovinu ljudima.

“Ovaj čovek je organizovao i direktno učestvovao u ubistvima i mučenju ilegalnih zatvorenika ukrajinskih državljana“, rekao je portparol Službe državne bezbednosti.

Kao politički zatvorenik visokog profila čije je hapšenje privuklo globalnu pažnju, Asejev je pošteđen najgoreg zlostavljanja u logoru. Ipak, u oktobru 2019. osuđen je na dve kazne od po 15 godina zatvora zbog optužbi za ekstremizam i špijuniranje. Njegovi navodni prekršaji uključivali su stavljanje navodnika oko Donjecke Narodne Republike u svojim izveštajima – za koje se smatralo da vredi pet godina zatvora – i pominjanje da je hotel u centru grada pretvoren u vojnu bazu okruženu bodljikavom žicom.

Dva meseca kasnije, pošto je premešten u konvencionalni zatvor, pušten je u sklopu razmene zatvorenika sa Kijevom. On je i dalje traumatizovan svojim jezivim iskustvima.

“Putin je razlog za sve što se dešava u Donjecku. Ti ljudi koji upravljaju Izoljacijom su tu samo zbog ruske podrške, ruskog novca, ruskog oružja i ruskih službi bezbednosti”, rekao je on i dodao:

“Nadrealna je ilustracija takozvanog ruskog sveta da je centar umetnosti pretvorio u logor za mučenje.”

(MONDO)