Pošto je Pjongjang odbacio predlog Bajdenove administracije o diplomatskim razgovorima kao nedovoljan da se Kim Džong Un vrati za pregovarački sto, čini se da je Severna Koreja ponovo kalibrirala svoju strategiju u odnosima sa Sjedinjenim Državama. Dok je izveštaj o Severnoj Koreji za kraj 2021. godine upadljivo sažimao ishod svog pregleda o spoljnoj politici i zamenio Kimovo novogodišnje obraćanje, očekuje se da će Severna Koreja sprovesti naprednije testove naoružanja i održati vojne parade kako bi privukla punu pažnju SAD i međunarodne zajednice u narednim mesecima.
Ovo se može posmatrati kao sopstveni stil strategije "maksimalnog pritiska" Severne Koreje, koja je imala za cilj da promeni osnovnu politiku Sjedinjenih Država prema toj zemlji - ono što Pjongjang naziva "neprijateljskom politikom" - pre nego što se pregovori ponovo vrate.
Uprkos desetoj godišnjici dolaska Kim Džong Una na vlast prošle godine, on nije održao novogodišnje obraćanje 2022. Dok su severnokorejski državni mediji izveštavali o rezultatima petodnevnog plenarnog sastanka Osmog centralnog komiteta Radničke partije od 27. do 31. decembra, zbunjujuće je to što Pjongjang nije podelio detalje o svojoj spoljnoj politici i strategiji za 2022. Samo je rečeno da su na sastanku razmatrana "principijelna pitanja" i relevantni strateški pravci za suočavanje sa međunarodnom političkom situacijom koja se brzo menja.
Mnogi eksperti su rekli da bi se odsustvo saopštenja o smeru spoljne politike Severne Koreje moglo smatrati pružanjem "strateške fleksibilnosti" ili prostora za manevrisanje u neizvesnom spoljnom okruženju. S obzirom na Zimske igre u Pekingu i južnokorejske predsedničke izbore u martu, u regionu postoji mnogo neizvesnosti. Ni ove godine se ne može isključiti mogućnost vojnih sukoba u Ukrajini i na Tajvanu. Međutim, ti predstojeći događaji će imati samo ograničen uticaj na određivanje pristupa Severne Koreje spoljnim poslovima. Kina će verovatno zatvoriti oči na dalje raketne testove Severne Koreje ako se Pjingjang primiri tokom Olimpijade. Pored toga, ko god da je sledeći južnokorejski predsednik, temelj pristupa Seula Pjongjangu neće se promeniti bez odobrenja Vašingtona.
Kao rezultat toga, Pjongjang je možda već procenio uticaje budućih spoljnih poslova i odredio svoj pravac na spoljnu politiku preduzimanjem "frontalnog prodora" i posebne strategije za obračun sa SAD i Južnom Korejom. Dakle, iako je strateški skrivena od javnih izveštaja, Severna Koreja je već pripremila svoje vojne akcione planove, kao što je serija budućih raketnih, pa čak i nuklearnih testova kao odgovor na američke sankcije, predstojeće Južnokorejsko-američke zajedničke vojne vežbe, i potencijalnu pobedu južnokorejskog glavnog opozicionog predsedničkog kandidata Jun Suk Jeola na izborima.
Severna Koreja je već testirala svoje raketne sposobnosti šest puta tokom januara, signalizirajući jasnu nameru Pjongjanga da ispuni Kimovo obećanje 2021. o jačanju nacionalnih vojnih kapaciteta. Pjongjang će nastaviti da sprovodi još raketnih testova u narednim mesecima kako bi pokazao napredak u svojim raketnim tehnologijama. Kim veruje da bi maksimalni pritisak demonstriranjem moćnog nuklearnog i raketnog oružja mogao biti jedini način da natera SAD na ustupke.
Usred zastoja u nuklearnim razgovorima i pandemije COVID-19, ova godina je posebno važna za Kima. Moraće da pokaže svoje snažno vođstvo na 110. godišnjici rođenja Kim Il Sunga, osnivača zemlje, i 80. godišnjici rođenja Kim Džong Ila, Kimovog oca, koje će se održati u aprilu, odnosno februaru. Na plenarnoj sednici u decembru, Kim se uglavnom fokusirao na prenošenje svojih poruka o razvoju ruralnog i poljoprivrednog sektora Severne Koreje u pokušaju da oživi osakaćenu ekonomiju svoje zemlje, koja je pogoršana brutalnom kombinacijom ekonomskih sankcija predvođenih UN, ekstremnih mere protiv pandemije i prirodne katastrofe od početka 2020.
Kimove ruke su, međutim, vezane što se ekonomije tiče jer ne postoji dugoročni plan koji može da sledi kako bi se uhvatio u koštac sa razornom nestašicom hrane u zemlji. Agresivne mere protiv pandemije potpuno su odsekle Severnu Koreju od sveta od početka 2020. Smatra se da je jedino dugoročno rešenje za režim da poboljša svoju ekonomsku situaciju ponovno otvaranje granice sa Kinom ili nastavak nuklearnih pregovora sa SAD da bi se ukinule postojeće sankcije.
S obzirom na ovu situaciju, nakon dve godine samonametnutog zatvaranja granice, dva teretna voza iz Severne Koreje prešla su granicu od 16. do 17. januara da bi primili pomoć i osnovne potrepštine iz Kine. Pjongjang je možda odlučio da ponovo pokrene trgovinu sa Kinom kako bi oporavio svoju ekonomsku situaciju pošto su dezinfekcioni objekti već instalirani na pograničnom području. Štaviše, nastavak pomoći iz Kine mogao bi da omogući Pjongjangu da unapredi svoju maksimalnu nuklearnu strategiju ove godine, jer će ublažiti uticaj sakncija na Severnu Koreju. Kako će se hegemonistička trka između dve supersile - Sjedinjenih Država i Kine - najverovatnije intenzivirati u budućnosti, Severna Koreja će težiti bližoj saradnji sa Kinom kako bi oživela svoju ekonomiju obnavljanjem trgovine.
Čak i ako su Kimu potrebni pregovori kako bi se pronašlo dugoročno rešenje za ekonomske poteškoće Severne Koreje, on će nastaviti da se fokusira na izgradnju svoje snažne nuklearne snage barem dok se globalna pandemijska kriza ne završi. Trenutna situacija sprečiće severnokorejske zvaničnike da se sastaju sa stranim delegacijama bilo u zemlji ili u inostranstvu. S obzirom na okolnosti, stoga, ova godina je savršeno vreme da režim izvrši maksimalan pritisak na SAD da postigne ono što želi pre obnavljanja pregovora, jer se SAD sada bore sa Rusijom u istočnoj Evropi i sa Kinom u istočnoj Aziji.
Počevši sa svojim prvim ovogodišnjim testiranjem hipersoničnih raketa 5. januara, Severna Koreja je samo tog meseca sprovela šest rundi raketnih testova, uključujući hipersonične rakete, krstareće rakete i balističke rakete kratkog dometa (SRBMS). Između ostalog, drugi test hipersonične rakete 11. januara pokazao je da je Severna Koreja uspešno razvila naprednu verziju hipersonične rakete koju je prvi put testirala u septembru prošle godine.
Nakon toga, Severna Koreja je 14. i 18. januara ispalila svoju KN seriju SRBM-a nakon američkih sankcija zbog testiranja raketa. Pjongjang je ljutito kritikovao SAD i Južnu Koreju zbog "dvostrukih standarda" prema vojnim aktivnostima koje sprovode dve Koreje. Severna Koreja smatra da su zajedničke vežbe Južne Koreje i SAD dokaz "neprijateljske namere" koja kritično ugrožava bezbednost Pjongjanga, uz ponavljanje da su njegovi raketni testovi za njegovu "samoodbranu“, a ne za gađanje drugih zemalja. Pjongjang opravdava svoje raketne testove kao deo svoje politike da snagom odgovori na snagu.
Kako 2022. bude odmicala, Severna Koreja će verovatno pokazati još naprednije raketno oružje kako bi ispunila obećanja data na Osmom partijskom kongresu prošle godine. U tom kontekstu, Severna Koreja će testirati novo destruktivno oružje, i to neće biti tipični SRBM koje je Pjongjang lansirao u januaru. Osvrćući se na rakete koje je Severna Koreja probno ispalila pre nego što su nuklearni pregovori počeli 2018. i rakete koje je prikazala na vojnoj paradi prošle godine, očekuje se da će napredna serija raketa "Pukkuksong“ Severne Koreje biti predstavljena ove godine. Severna Koreja će verovatno testirati ono što je razvijala poslednjih godina, uključujući poboljšanu verziju svoje balističke rakete na čvrsto gorivo Pukuksong-2 i najnoviju balističku raketu na podmornicu (SLBM) Pukuksong-5.
Štaviše, državni mediji Severne Koreje su u januaru izvestili da će zemlja ponovo razmotriti Kimov samomoratorijum na testiranje nuklearnog oružja i interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM). Imajući ovo na umu, Pjongjang će takođe razmotriti da dokaže svoje ojačane raketne sposobnosti dugog dometa pokazujući svoje minijaturizovane i višestruke nuklearne bojeve glave, ako bude potrebno. Ako sve ove nove raketne tehnologije urode plodom, američki sistem protivraketne odbrane biće ranjiv na nove interkontinentalne balističke rakete Severne Koreje, piše The Diplomat.
Kim je još 2019. rekao da se više ne oseća obaveznim da ispoštuje svoj samomoratorijum na nuklearna i ICBM testiranja, dok je ponovio da se nikada neće vratiti za pregovarački sto osim ako SAD ne naprave ustupke. Za Severnu Koreju to znači ukidanje ekonomskih sankcija predvođenih SAD, povlačenje američkih trupa iz Južne Koreje i obustavljanje zajedničkih vojnih vežbi Južne Koreje i SAD.
S tim u vezi, ono što SAD i Južna Koreja treba da imaju na umu je da nije pravo vreme da aktiviraju svoje pozadinske kanale da obnove pregovore sa Severnom Korejom i traže relaksaciju odnosa. Pjongjang nije spreman da se vrati pregovorima. Ipak, američki predsednik Džo Bajden mora da preispita stratešku politiku strpljenja svoje administracije, jer samo čekanje da se Pjongjang vrati diplomatskim pregovorima rizikuje da Severna Koreja na kraju dostigne nedodirljivi nivo nuklearnog kapaciteta. Štaviše, Južna Koreja će takođe ojačati svoju vojnu sposobnost da se nosi sa nuklearnim pretnjama iz Severne Koreje, posebno pošto je konzervativni predsednički kandidat, Ijun, zatražio pravo da izvrši preventivni udar na Severnu Koreju. Shodno tome, situacija kakva je sada mogla bi da gurne postojeću trku u naoružanju na Korejskom poluostrvu u opasnu završnicu.
Bajdenova administracija predstavila je ažuriranu nuklearnu politiku koja će smanjiti značaj nuklearnog oružja u okviru strategije nacionalne bezbednosti Vašingtona. U novembru 2021. godine, Bajden i Si Đinping složili su se tokom svog virtuelnog samita da pokrenu seriju razgovora na visokom nivou o kontroli naoružanja. Ovo pokazuje da Bajden postaje sve svesnije vrednosti sporazuma o kontroli naoružanja u ograničavanju globalne konkurencije u nuklearnom naoružanju. Bajden i Kim bi takođe mogli biti zainteresovani za uspostavljanje okvira za kontrolu naoružanja na Korejskom poluostrvu - atraktivnu ulaznu tačku za buduće pregovore, koji može biti osnovni temelj dugoročnog procesa denuklearizacije na Korejskom poluostrvu.
Dugoročno, Vašington bi mogao imati velike koristi od takvog okvira. Multilateralne mere kontrole nuklearnog naoružanja mogle bi da se pokažu kao korisno sredstvo za smanjenje trke u naoružanju između regionalnih aktera - Severne Koreje, Kine, Južne Koreje i Japana - i kontrole širenja nuklearnog oružja.
(MONDO)