Sedmi je dan invazije, a činjenica da je Moskva pristala u ponedeljak na pregovore, govori kako im nije sve išlo po planu, ističe Branko Caratan.
"Otpor Ukrajine je izvan međunarodnih očekivanja, a pregovori koje je Moskva ponudila koriste se kao dodatni pritisak. Ovo što se u nedelju dogodilo, da ja zakazan nastavak razgovora, otvara nadu, a situacija na terenu zavisiće i od toga kako će pregovori dalje ići. Ukoliko se Ukrajinu i okupira, otpor će biti takav da će napraviti veliku štetu Rusiji, ne samo međunarodnu, već i unutar zemlje. Činjenica jesta da će Moskva ići i na vojno i na pregovaračko rešenje, ali onaj ko glatko dobija rat, ne ide za pregovarački sto", objašnjava Caratan za "Večernji list".
Šta je, zapravo, krajnji cilj ruskog predsednika, kaže Caratan, teško je reći.
"Na to pitanje možda samo Putin zna odgovor, ali on je svakako hteo da odgovori na spoljni pritisak. Pitanje Ukrajine spada u ono što Rusija smatra svojim 'spoljnim dvorištem', blisko je to susedstvo. Uvodni govor koji je Putin održao podseća na Solženjicina, nacionalistu, koji je, kad se Sovjetski savez raspadao, predlagao da u njemu ostanu samo slavenski narodi, odnosno Rusija, Belorusija i Ukrajina. Teza da Ukrajina nema naciju, potpuno je pogrešna, i Lenjin je još ponudio samoodređenje svim narodima koje je carska Rusija osvojila", pojasnio je Branko Caratan, dodajući da je danas postoje dubioze oko granica na istoku jer, za razliku od ostalih zemalja koje su imale prekomorske kolonije, Rusija je svoje priključivala matici zemlji.
"Da li je Donbas ukrajinski ili ruski, a i Krim je sporan. On je izvorno tatarski pa su ga Rusi naseljavali, Staljin je Tatare iselio, a onda je Hruščov 1954. poklonio Krim Ukrajini. Putin kaže da ne zna zašto, ali razlog je bio očigledan, hteo je da izmiri odnose jer je 30-ih upravo on bio izvršitelj Staljinovog terora u Ukrajini. Putin je, u svemu tome, osećao da sad mora nešto da uradi, a zavela ga je činjenica da je u Gruziji prošlo lako. Međutim, ona je manja vojna sila i zemlja, Putinu je pošlo za rukom da preuzme Krim i podstakne separatiste u istočnoj Ukrajini pa je mislio da će sve ići glatko. Ali Ukrajina se formirala kao nacija, naoružala se brzo", istakao je Caratan.
Da li to znači da će Putin izgubiti?
"Dva nepotrebna poteza je povukao, prvi je priznanje pokrajina kao nezavisnih država jer njih je ionako kontrolisao, mogao je da ih brani i ne bi, pritom, naišao na otpor Zapada. To što je započeo rat, pod izgovorom da se smeni vlast u Ukrajini, drugi je pogrešan potez", rekao sugovornik hrvatskog medija.
Marionetski režim vlasti Ukrajinci bi teško prihvatili tvrdi Caratan i podseća da je upravo u ovoj zemlji bio jedan od najjačih partizanskih ratova.
"Ako bi takvog režima i bilo, javili bi se drugi problemi, gradska gerila, otpor. Jedan od najsnažnijih partizanskih ratova u Europi dogodio se u Ukrajini kad je Hitler stigao onamo. A, ako su se borili protiv nacista, mogu se i sad, čak i u slučaju potpune okupacije", govori Caratan, pa objašnjava zašto Putin pominje borbu sa nacistima baš u Ukrajini: "Putin se oslanja na ekstremne slučajeve u Ukrajini. Kad se formira nacija, pojave se i ekstremni nacionalisti, ali to ne može opravdati rat."
Hrvatski politikolog smatra da na pregovorima prva tema mora da bude kako zaustaviti rat. On sve teže, kaže Caratan, pada i samoj Rusiji, koja je izložena međunarodnoj izolaciji.
"Moskva je stavila do znanja da bi trebalo priznati pripojenje Krima Rusiji, da Ukrajina bude neutralana i demilitalizovana, što bi teško išlo jer neutralne držve nisu ujedno i države bez vojske. Prikriveni cilj je smena vlasti u Kijevu, ali oko toga se mora pregovarati i pitanje je kako će dve strane u oružanom sukobu formirati svoje ustupke", kaže sugovornik, koji potez Ukrajine, koja traži hitno primanje u EU, ocenjuje preuranjenim, ali i nerealnim, pa dodaje:
"Svetska reakcija na brojne ratove do sada je bila blaga, agresori su relativno dobro prolazili, ali ovog puta je napad na Ukrajinu, zbog televizijske istovremenosti i društvenih mreža, izazvao ujedinjeni blok protiv Rusije. Sad je Putin ujedinio EU, savez SAD-a i EU, izazvao opšti otpor, čak je i fudbalska federacija, koja zavisi od ruskog novca, isključila klubove i reprezentaciju iz daljih takmičenja, nije se to do sada događalo", zaključuje Branko Caratan.
Podsetimo, danas je sedmi dan sukoba, a obeležili su ga jedni od najtežih napada na gradove od početka ruske vojne akcije na susednu Ukrajinu. Harkov je ponovo bio meta vazdušnih napada, a Rusija je nastavila da pojačava kopnene napade na južne gradove Mariupolj i Herson koji je, prema poslednjim informacijama, "pao u ruke" ruskih snaga, iako ukrajinska strana ovo negira.
(Mondo/Večernji.hr)