Režim ruskog predsednika se u velikoj meri finansira prodajom nafte i gasa. Zapanjujućih 43 odsto ruskog budžeta dolazi od tantijema za naftu i gas. Ovo Putinu daje finansijska sredstva da finansira svoje vojne kampanje i političke agende protiv Zapada, kao i da nagradi svoje prijatelje, piše britanski Express. Zbog rata u Ukrajini cene nafte su porasle na preko 100 dolara po barelu, što je pomoglo da se kasa Kremlja dodatno napuni.
Međutim, vodeći istraživački novinar Greg Palast tvrdi da postoji jednostavan način da se "slomi kičma" i Putinovim ratnim naporima i njegovom režimu. On smatra da SAD i njeni saveznici moraju da ukinu “okrutni, ludi, neopravdani” embargo Venecueli, prenosi Express.
“Venecuela je sposobna da pumpa dva miliona barela nafte dnevno za izvoz. Ako Bajden objavi prekid embarga, cena nafte će skočiti za 20 minuta. Međutim, SAD i Evropa su stavili opsadu Venecuele, zaustavljajući sve, od hrane do snabdevanja delovima, kako bi svoju naftnu industriju ponovo pokrenuli i pokrenuli”, napisao je on.
Bivši novinar BBC je dodao i sledeće:
“Prestanite da gušite venecuelansku ekonomiju i izgladnjujete venecuelanski narod, koji nije neprijatelj Amerike, koji nikoga nije napao, i cena nafte će se srušiti.”
Donald Tramp je prvi put uveo sankcije venecuelanskoj naftnoj industriji još 2017. Tokom predsedničke krize 2019. godine, SAD su na meti venecuelanske državne kompanije za naftu i prirodni gas PDVSA stavile nove sankcije. Ovaj potez je viđen kao pokušaj pritiska na aktuelnog predsednika Nikolasa Madura da podnese ostavku u korist svog političkog protivnika Huama Gvaide, piše britanski Express.
Palast je optužio Zapad za licemerje u pogledu njegove trenutne pozicije prema Venecueli.
“Izgovor koje čujem i od republikanaca i od demokrata je da Venecuela nije demokratska država. Za razliku od Saudijske Arabije, Kazahstana, Katara i Rusije? Za mene je fascinantno da Evropska unija blokira naftu iz Venecuele, ali nastavlja da uzima naftu iz Rusije”, rekao je on.
Prema njegovim rečima okončanjem embarga Venecueli moglo bi da preseče Putinovu omču gasovoda oko vrata Evrope.
Trenutno, EU troši čak milijardu dolara dnevno za plaćanje uglja, gasa i nafte uvezene iz Rusije. Jedan od najvećih ruskih kupaca energije u Evropi je Nemačka. Berlin dobija 55 odsto svog prirodnog gasa, 52 odsto uglja i 34 odsto mineralnog ulja iz Rusije. U ponedeljak je nemački ministar energetike upozorio da će Berlin rizikovati ekonomsku katastrofu ako uvede trenutni bojkot ruskih snabdevanja energentima.
“Ako odmah pritisnemo prekidač, doći će do nestašice snabdevanja, čak i do prestanka snabdevanja u Nemačkoj”, rekao je Robert Habek za ARD.
Ujedno je predvideo “masovnu nezaposlenost, siromaštvo, ljude koji ne mogu da zagreju svoje domove, ljude koji ostanu bez benzina“ ako njegova zemlja prestane da koristi rusku naftu i gas.
Ogromne sankcije uvedene su Rusije od mnogih zemalja širom sveta nakon što je 24. februara ruska vojska ušla na teritoriju Ukrajine i započela invaziju, odnosno, kako predsednik Rusije Vladimir Putin ističe - "specijalnu vojnu operaciju". Od tada bukte sukobi, žrtve svakim danom rastu, a gradovi su uništeni. Mirovni pregovori su u toku, ali i dalje nema naznaka da će se usaglasiti obe strane.
(MONDO)