Andrej Marusov, 50-godišnji stanovnik grada Mariupolja na jugu Ukrajine, dva puta je izbegao smrt otkako je Rusija napala Ukrajinu. U ranim satima 12. marta, projektil ruskog aviona pretvorio je dva gornja sprata Marusovljeve devetospratne stambene zgrade u ruševine.
"Deset metara niže, i ne bih sada razgovarao sa vama“, rekao je telefonom iz Kijeva.
Grad sa predratnim stanovništvom u kome ima više od 400.000 ljudi je u potpunosti opkoljen ruskim trupama od početka marta. Do sredine marta, Marijupolj je bio bez struje, tekuće vode, grejanja i gasa. Mobilne mreže su prekinute a bitke su besnele u mnogim naseljima.
"Ljudi, uključujući i mene, stavljaju kante ispod oluka za prikupljanje kišnice. Kada je pao sneg, ljudi su ga skupljali i topili", rekao je Marusov. Kada je nestalo struje, skoro sve prodavnice su zatvorene.
"Posle dva-tri dana počela je pljačka. Kada su ljudi počeli da kradu po apotekama, to je bio katastrofalan udarac za mnoge. Otprilike trećina gradskog stanovništva su penzioneri, a pristup lekovima za njih je pitanje života ili smrti", rekao je on.
Situacija u gradu postaje "sve više noćna mora", rekao je on.
"Čini se da su Rusi uništili naš slabašni PVO sistem i počeli su nekažnjeno da granatiraju ceo grad. Postoje skloništa, ali možete umreti pet puta od bombi pre nego što stignete do jednog od njih", rekao je Marusov, bivši šef ukrajinske jedinice globalne antikorupcijske organizacije "Transparensy international".
Ukrajinske vlasti nisu uspele da nateraju ruske trupe da pristanu na humanitarne koridore za evakuaciju civila, a zarobljeni stanovnici su bili primorani da beže u svojim vozilima ili peške, uz pomoć dobrovoljaca. Prema rečima Pavla Kirilenka, guvernera Donjecke oblasti, zahvaljujući takvim naporima oko 50.000 ljudi je spaseno i prebačeno u grad Zaporožje, koji je pod kontrolom ukrajinskih trupa. Kada je gas isključen, ljudi su počeli da kuvaju na otvorenoj vatri u svojim dvorištima.
"To je bila neka vrsta nadrealne scene, kao da je ceo grad bio na izletu. Posle dan-dva to je postala tragedija. Ljudi su kuvali na stepeništu i sekli drveće u javnim parkovima za ogrev", rekao je Marusov.
Humanitarnu situaciju pogoršalo je neuobičajeno hladno vreme, sa temperaturama do čak 15 stepeni ispod nule. Gradsko veće Marijupolja je u petak saopštilo da je oko 300 ljudi ubijeno u gradskom pozorištu, gde su se sklonile stotine civila - kao rezultat ruskog bombaškog napada 16. marta.
"Teško poverovati u ovaj užas. Želimo da verujemo da su svi uspeli da pobegnu. Ali reči onih koji su bili u zgradi u vreme ovog terorističkog akta govore drugačije", navodi se u saopštenju Saveta.
Prema rečima Marusova, zgrada je pružila utočište tolikom broju ljudi jer su "svi rekli da ako bude evakuacije, to će biti iz pozorišta, jer je ovo ključna tačka u centru grada. Mnogo žena i dece je pešačilo gradom da bi tamo stiglo. Bio je veliki podrum i predsoblje, bilo je dovoljno prostora da se sakrije.” Rusko ministarstvo odbrane negiralo je da su njegove snage napale zgradu pozorišta, rekavši da ruske trupe izbegavaju da gađaju civile.
Kirilenko je za "Politico" rekao da ruske snage nisu bile u stanju da zauzmu Mariupolj, pa su pribegli "uobičajenoj praksi – opkolili su grad i bombarduju ga artiljerijom i vazdušnim napadima“.
"Ovo nikako nisu precizni udarci. Rusi žele uništenje celokupne infrastrukture i masovnu paniku među lokalnim stanovništvom koje bukvalno uništavaju“, rekao je on.
Prema poslednjim statističkim podacima, koji su od pre nedelju i po dana, u gradu je ubijeno više od 2.300 ljudi. Ali stvarni brojevi će verovatno biti mnogo gori.
"Ima mnogo više žrtava. Da bismo znali koliko, potreban nam je period tišine. Moramo da damo prostor pogrebnim službama da rade, tako da mogu da pokupe tela. Trenutno nije moguće čak ni leševe očistiti sa ulica i pravilno ih sahraniti. Situacija u gradu je gora od samog pakla“, dodao je guverner.
Mariupolj je važno strateško mesto za Ruse jer je ključni grad za stvaranje kopnenog koridora između Krima koji je okupirala Rusija i regiona na istoku zemlje koji su pod kontrolom separatista koje podržava Moskva. Rusija je nakratko zauzela grad 2014, pre nego što je istisnuta iz njega. Drugi put kada je Marusov umalo ubijen dogodio se dva dana nakon vazdušnog napada koji je pogodio njegovu stambenu zgradu.
"Prva dva ulaza u moju zgradu su iz nekog razloga bila u plamenu. Otišao sam da vidim da li će se vatra proširiti na moj ulaz. Ruske trupe su već bile tamo. Priveli su me, pretresli, pronašli moj pametni telefon sa fotografijama razaranja u gradu i zapisom o ulasku jedne od prvih ruskih kolona u naš okrug", rekao je on a prenosi "Politico".
Posle nekoliko sati čekanja vezanih ruku, vojnik koji je čuvao Marusova pitao je vojnog policajca šta da radi sa njim.
"Policajac je rekao: 'Otprati ga.' To je značilo da ću biti upucan. I vojnik me je odveo. Prošla me je jeza niz kičmu. Nakon što sam prešao stotinak metara, sinulo mi je: 'To je to, odvode me na streljanje'. Razmišljao sam o svom sinu. Ispred mene je stajao vojnik sa puškom uperenom u moja prsa. Pomislio sam: 'Dobro da će me upucati u grudi, a ne u stomak - to bi bolelo'", priseća se Marusov.
Međutim, vojnik nije izvršio naređenje već je odveo Marusova u podrum susedne kuće, gde su se već nalazili civili koji su se sklonili od bombi.
"Trebalo je da ih pokupe sledećeg dana, ali niko nije. Otišao sam odmah u 8 ujutro. I odlučio sam da napustim Marijupolj, inače bih tamo bio ubijen", rekao je on.
Put do Zaporožja, 230 kilometara od Marijupolja, Marusovu je trebalo tri dana pešačenja i stopiranja. Bio je primoran da se zaustavi na desetinama ruskih kontrolnih punktova i morao je da sačeka da se policijski čas završi pre nego što je mogao da putuje. Jedne večeri stao je da prenoći na putu na temperaturi ispod nule.
"Zapalio sam vatru u maloj šumi, napravio sam sebi zaklon od nekih grana i topio sneg za piće. Bila je to strašna noć. Nekoliko puta sam skoro zaspao. Ali stalno sam sebi govorio - preživeo si vazdušne napade, izbegao si streljanje - pa ustani, idi uzmi grane i gledaj da ne zaspiš."
U prvom gradu u koji je došao izvan ruskog okruženja Marijupolja video je autobuse kako čekaju da evakuišu ljude u ruske gradove Rostov na Donu i Taganrog. Međutim, Marusov je bio odlučan da dođe do teritorija pod kontrolom ukrajinske vlade. U četvrtak je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da se stanovnici Marijupolja koji su preživeli rusko bombardovanje i artiljerijsko granatiranje sada "prisilno deportuju” u Rusiju.
"Prema dostupnim informacijama, ruska vojska je nasilno deportovala oko 6.000 stanovnika Marijupolja u ruske filtracione logore kako bi ih iskoristila kao taoce i izvršila veći politički pritisak na Ukrajinu", navodi se u saopštenju.
(MONDO)