Finska će razjasniti naredne korake u vezi sa mogućom odlukom da traži članstvo u NATO-u u narednim nedeljama, rekao je novinarima ministar spoljnih poslova Peka Haavisto nakon što je u četvrtak prisustvovao sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu.
Finska, država članica Evropske unije, deli granicu od 1.300 km sa Rusijom. Havisto je rekao da je ruska invazija pokazala da je Rusija spremna da preuzme sve veće rizike u svojim vojnim operacijama, da može brzo da mobiliše više od 100.000 vojnika protiv susedne zemlje i da je otvorenije nego pre raspravljala o mogućoj upotrebi svog nuklearnog i biološkog oružja.
"Tamo dolazimo u situaciju u kojoj će nam možda trebati saradnja", rekao je Havisto aludirajući na NATO.
On je dodao da su zemlje članice NATO-a ponudile pomoć Finskoj u obezbeđivanju bezbednosti tokom procesa prijave i rekao da procenjuju da će biti potrebno od četiri meseca do jedne godine da se aplikacija odobri.
"U junu je važan samit NATO-a u Madridu. Naravno, NATO se pita da li će Finska i eventualno Švedska pre toga podneti svoje prijave za članstvo", rekao je Havisto.
On je rekao da će vlada sledeće nedelje dati finskom parlamentu reviziju o tome kako je odluka Rusije da napadne Ukrajinu promenila bezbednost Finske. Ali on je dodao da je vlada spremna da brzo predloži ulazak u NATO ako bude imala dovoljnu podršku parlamenta.
Nakon borbe sa Sovjetskim Savezom tokom Drugog svetskog rata, Finska je zasnovala bezbednosnu politiku na održavanju kredibilne odbrane i prijateljskih odnosa sa svojim mnogo većim susedom, piše Rojters.
Nordijska nacija redovno učestvuje u obuci odbrane sa susednim Švedskom i Norveškom, član je snaga JEF-a predvođenih Britanijom i 2014. pridružila se NATO-vom programu poboljšanih mogućnosti zajedno sa Švedskom, Australijom, Gruzijom i Jordanom.
(MONDO)