Gitanas Nauseda je odbacio ruske pretnje o povećanju vojnog prisustva na Baltiku i gde će rasporediti nuklearno oružje, ako se ove dve zemlje slože da uđu u alijansu. On je rekao da je Moskva držala takvo oružje u svojoj eksklavi Kalinjingrad dugi niz godina i da Finska i Švedska samo odgovaraju na rusku agresiju.
"Ulazak Švedske i Finske u NATO poboljšao bi bezbednosnu situaciju u baltičkom regionu. Moći ćemo da bolje nadgledamo i kontrolišemo baltički region sa vojne tačke gledišta. Ali ovo će takođe ojačati NATO kao organizaciju", rekao je Nauseda za Fajnenšel tajms.
Obe zemlje su članice EU, ali su ostale van NATO-a, verujući da će odnosi sa Rusijom biti bolji ukoliko ne budu članice alijanse. Ali u oštrom zaokretu, Finska će u narednim nedeljama podneti zahtev za članstvo u NATO-u, dok Švedska razmatra da li da sledi njihov primer, dok obe procenjuju kako da odgovore na rusku invaziju na Ukrajinu.
Javno mnjenje u dve nordijske zemlje brzo se okrenulo u korist pridruživanja alijansi, gurajući političare i u Helsinkiju i u Stokholmu da donesu brze odluke čak i u vreme upozorenja o mogućoj eskalaciji sukoba.
Rusija je ranije upozoravala na "ozbiljne vojne i političke posledice" ako se bilo koja baltička država pridruži NATO-u. Ove nedelje je naglasila da će biti prinuđena da vojno ojača svoje granice sa alijansom, ako se Finska prikljući NATO savezu.
Dmitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije, takođe je upozorio da će nuklearno oružje biti prebačeno na Baltik, iako su litvanski zvaničnici prvi put upozorili 2018. godine da se ono nalazi u Kalinjingradu.
"Šta bi to značilo za sve nas?" upita Nauseda. "Verovatno bi moglo doći do neke agresivne retorike sa strane Rusije, možda čak i do nekih odluka da se poveća vojno prisustvo ovde. U svakom slučaju, Kalinjingradska oblast je verovatno najmilitarizovaniji region u Evropi, a taktičko nuklearno oružje već postoji. Mislim da ne treba da reagujemo na ovu retoriku."
On je rekao da Finska i Švedska "ne mogu da gube vreme i da moraju da sprovedu odluke što je pre moguće", dodajući da vide da "retorika Putinovog režima postaje sve agresivnija". Finska želi da donese odluku pre junskog samita NATO-a u Madridu, kažu zvaničnici u Helsinkiju. Baltičke zemlje žele da švedsko ostrvo Gotland bude deo NATO-a, kao i dobro cenjena finska vojska.
Predsednik Litvanije je podržao predlog šefa NATO-a da se bataljoni od 1.000 vojnika u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj pojačaju u brigade, koje obično imaju između 3.000 i 5.000 vojnika. Nauseda je takođe podržao poziv Kaje Kalas, estonskog premijera, da NATO promeni svoju vazdušnu misiju na Baltiku u protivvazdušnu odbranu, omogućavajući mu da obara neprijateljske avione ukoliko je potrebno.
"Trebaju nam vojnici na teritoriji. Prioritet da bude odbrana umesto ispraćanja aviona ili brzog pojačanja snaga. Najbolja reakcija je praktično raspoređivanje stranih trupa ovde u baltičkim državama i u Poljskoj ... kontrola vazdušnog prostora je možda dobra za mirnodopsko doba, ali ovo nije dobro rešenje imajući u vidu šta se dešava u Ukrajini", dodao je on.
Litvanija ove godine povećava svoju potrošnju za odbranu na 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je znatno iznad NATO standarda od dva procenta, i teži da pojača na tri procenta. Nauseda je rekao da će novac biti potrošen ne samo na novu opremu, već i na infrastrukturu i smeštaj za strane trupe, i da će uskoro udvostručiti svoj kapacitet.
Nauseda, koji se nedavno sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu, naglasio je da je Ukrajini potrebna pomoć ne samo u vezi sa protivvazdušnim i protivbrodskim projektilima, već i u rekonstrukciji zemlje i otvaranju logističkih koridora kako bi joj se omogućilo da izvozi robu.
On je optužio Rusiju da je „namerno i cinično počinila genocid nad ukrajinskom nacijom" i upozorio da će njeni lideri u Moskvi biti smatrani odgovornim. "Videćemo da se ništa ne zaboravi", dodao je Nauseda.
(MONDO)