Vladimir Putin je iskoristio značaj ovog mesta više i bolje nego bilo koji drugi vladar Rusije.
Ovo mesto je simbol moći Vladimira Putina. Ali nije ga on otkrio. Ono je bilo dom za ruske vladare mnogo pre Putina.
Njegovi zidovi se uzdižu iznad reke Moskve. Zlatne kupole katedrale sijaju. Crveni trg otvara krilo Kremlja. Ova zgrada ne impresionira samo svojim izgledom. Kremlj je oduvek bio centar ruske istorije i sedište ruskih vladara. Štaviše, “Kremlj je oličenje Rusije“, kaže britanska istoričarka Ketrin Meridejl i dodaje: “On predstavlja državnu moć“.
Kada je ruski predsednik Vladimir Putin primio sagovornike pred početak rata u Ukrajini, svet je bio zaintrigiran: francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc iznenada su se našli na kraju dugačkog belog stola. Gospodar Kremlja držao je svoje goste podalje od njega. Demonstracija sile ili mera zaštite od infekcije? U svakom slučaju, taj gest je odgovarao mestu: “Kremlj je takođe velika iluzija, grandiozno pozorište“, rekla je Meridejl nedavno u intervjuu nemačkom listu Zidojče cajtung.
Kremlj je impresivne veličine, gotovo veličanstveno mesto. Od početka je namena carskih palata u Kremlju bila prilično jednostavna: sve bi trebalo da bude veće i impozantnije nego u ostatku Evrope. Arhitektura zastrašivanja. Kao i njegovi prethodnici, sadašnji vladar Kremlja, Putin, zna kako da iskoristi taj efekat u svoju korist. Uvažene građane, od kojih većina živi u malim stanovima, Putin prima tamo tokom ceremonije dodele nagrada, piše DW.
“Kada doživite glamurozne sale u Kremlju, lustere, kontrast ne može biti veći“, kaže Meridejl.
Neverovatno je i to što je nastala iz nekadašnje drvene tvrđave koju je pre skoro 900 godina na brdu pored reke u gotovo neprohodnoj šumi sagradio veliki knez Jurij Dolgoruki, koji se danas smatra osnivačem Moskve. Car Petar Veliki (1672-1725) preselio je svoje sedište vlade u novi Sankt Peterburg na Baltičkom moru. Ali Kremlj, takođe zahvaljujući brojnim krunisanjem i nacionalnim proslavama, nikada nije izgubio privlačnost za vladare.
Francuski putopisac i diplomata markiz Astolf de Kistin, pak, video je moskovski kompleks zgrada kao “satanski spomenik”, “rekvizit za tiranine”. U leto 1839. Kustin je bio na dugom putovanju u Rusiji. U svojim beleškama “La Russie en 1839” preneo je negativnu sliku o toj zemlji.
“Despotizam suzbija slobodan razvoj ljudi“, piše markiz, dodajući: “Svi su sluge i postaju oprezni i tajnoviti, posebno prema strancima“.
Kustin je svoja zapažanja objasnio istorijom Rusije: “Petar I. i Katarina II. dali su svetu veliku i korisnu lekciju, za koju je Rusija morala da plati. Pokazali su nam da se despotizma nikada ne treba bojati više nego kada želi nešto da stvori, jer tada misli da svojim namerama može opravdati najnečuvenije postupke, a zlo prerušeno u lek nema granica.”
Da je Kastin govorio o Putinovom ratu u Ukrajini 2022. godine, njegov komentar bi mogao biti podjednako negativan. Ipak, ruski putnik se divio Kremlju zbog njegove “prvobitne ruske konstrukcije“ koja je imala na umu ruske potrebe i koju bi ruski graditelji stoga trebalo da slede kao primer, navodi DW.
Za Meridejl, politička moć i ikona ruske kulture su samo prividne protivrečnosti, jer je Ruska pravoslavna crkva u svakom trenutku obezbeđivala harmoniju. Kao rezultat mongolske invazije, mitropolit Kijevske Rusije, preteča današnje Rusije, Ukrajine i Belorusije, pristao je u 14. veku da se preseli u Kremlj. Tu je podignuta sakralna zgrada iz koje je kasnije nastala Uspenska crkva. Od tada je pravoslavna crkva prisutna u Kremlju, čineći ga svetim, Bogom uređenim mestom.
“Putin je koristio ovu vezu u svoje svrhe kao nijedan drugi šef države od carskih vremena“, rekla je Meridejl. “Molite se javno, palite sveće, održavajte kontakt sa patrijarhom.
Kremlj je dugo ostao rezidencija careva. Tek 1918. godine, kada je zbačen poslednji car i slomljena moć pravoslavne crkve, stara tvrđava ponovo postaje centar moći. Boljševici ga osvajaju. Komunistički lideri su ubrzo podsetili na prednosti Kremlja kao kulturne ikone, ali i tvrđave koja je odbijala napade i atentate u građanskom ratu, kao i smrtonosne pandemije: Lenjin je ovde izbegao koleru i tifus, kao i španski grip. Imao je dezinfekcionu komoru odmah pored svojih odaja.
“Putin je mnogo naučio od Lenjina u tom pogledu“, kaže Meridejl i dodaje: “Zato što se plaši zaraze!“
Zabranom organizacije za ljudska prava Memorijal Putin namerno potiskuje sećanje na Staljinove zločine, kaže Meridejl. Vladar Kremlja sebe vidi u kontinuitetu velikih ruskih vođa, pre svega Ivana IV, poznatog kao Ivan Grozni, i Petra Velikog, takođe despota.
Prema Mihailu Gorbačovu, Putin ne oseća ništa osim prezira. Putin ga krivi za kraj Sovjetskog Saveza. U stvari, Hruščovljeva destaljinizacija i Gorbačovljeva Glasnost približili su Kremlj narodu. Prava prekretnica nastupila je 1991. godine: posle neuspelog pokušaja državnog udara protiv Gorbačova i Borisa Jeljcina, Jeljcin se preselio u Kremlj. Dvojica predsednika su bila na funkciji kratko vreme uporedo. Ali Sovjetski Savez je istorija, a Kremlj je opet centar Rusije. U maju 2000. Putin je prvi put postao predsednik, navodi DW.
Dok zlatne kupole blistaju duž reke Moskve, beli zvonik Jovana Velikog se nadvija nad svim drugim crkvama i palatama. Ruska zastava se vijori iznad svih. Spolja, Kremlj izgleda veoma moćno. Ali unutra postoji rizik da se izgubite, rekla je Meridejl.
“Kada uklonite sve kritičare, i sami ste zatvorenik.” Sledbenici ponavljaju ono što Putin želi da čuje. "On je najbolje čuvana osoba u Rusiji. Nećemo ga se tako brzo otarasiti."
(MONDO)