Ruska vojska je duboko nezadovoljna novom i ograničenom strategijom koju im je predsednik Vladimir Putin naredio da usvoje u Ukrajini, nakon odustajanja od velikog cilja zauzimanja Кijeva radi mnogo skromnije invazije na istočni Donbas.
Vojnici krive druge agencije, prvenstveno spoljni-obaveštajni odsek Federalne službe bezbednosti (FSB), zbog dezinformisanja predsednika o pravim uslovima u Ukrajini koji su doveli do neuspeha. Čini se da druga odeljenja FSB dele stav vojske, piše Agentura.
Rat u Ukrajini oštro je podelio rusko društvo. Novinari su izgubili mnoge kontakte u ruskoj vojsci i tajnim službama u početku invazije, ali situacija se sada dramatično promenila. Kako piše Agentura, od prošle nedelje počeli su da dobijaju sve više poziva i poruka od kontakata u vojsci i FSB. Povod je bio članak o Sergeju Besedi, jednom od šefova Pete službe FSB koji prikuplja političke obaveštajne podatke o Ukrajini i kultiviše prokremljovsku opoziciju u Кijevu. General je prvo poslat u kućni pritvor, a potom i u zloglasni zatvor Lefortovo, koji je imao užasnu reputaciju još od Staljinovih čistki - bezbrojne žrtve su ubijene u podrumu zgrade.
Кremlj ulaže očajničke napore navodno da sakrije detalje Besedinog hapšenja, čak i da promeni generalovo ime u zatvorskim evidencijama. Istražni komitet, glavni istražni organ Rusije, otišao je toliko daleko da je negirao činjenicu krivičnog gonjenja Besede.
"Sve to je tačno", rekao je kontakt u Službi ekonomske bezbednosti FSB. Pojavile su se glasine da je kompromitujući materijal o Besedi obezbedila njena rivalska spoljno-obaveštajna služba SVR, prenosi ruska Agentura. Video snimci sa pričama o Sergeju Besedi i Petoj službi dobili su milione pregleda na ruskom Jutjubu i o njima se naširoko raspravljalo na prokremljskim Telegram kanalima.
Da li to znači da su vojska ili FSB prestali da podržavaju rat na teritoriji Ukrajine? Kratak odgovor je ne, upravo suprotno.
Ruska vojska veruje da je ograničavanje početnih ciljeva rata ozbiljna greška. Oni sada tvrde da se Rusija ne bori protiv Ukrajine, već protiv NATO-a. Viši oficiri su stoga zaključili da se zapadna alijansa, kroz snabdevanje sve sofisticiranijeg naoružanja, u direktnom obračunu sa Rusijom. A sada ruska vojska zahteva totalni rat, koji uključuje i mobilizaciju.
Razočarenje je postalo toliko intezivno da se prelilo u javni prostor. Poznati veteran specijalnih snaga Ruske garde Aleksandar Arutjunov (bloger RAZVEDOS), uputio je video molbu Putinu: "Dragi Vladimire Vladimiroviču, odlučite, molim vas, da li mi ratujemo ili masturbiramo?"
Zahtevao je masovnu eskalaciju, uz vazdušne napade na ukrajinsku infrastrukturu, ili prekid rata. Video je postao viralan.
Telegram kanal "FighterBomber” povezan sa ruskim vazduhoplovstvom, objavio je 12. aprila komentar o isporuci NATO oružja Ukrajini: "Naravno, dodatno ćemo povećati jedinice protivvazdušne odbrane na granici sa Ukrajinom kako bismo pokrili našu teritoriju od balističkih raketnim udarima".
Autor je izrazio optimizam da će rusko vazduhoplovstvo moći da zaustavi protok zapadnih zaliha, ali je upozorio da će dalje ukrajinske pobede "gotovo sigurno podstaći upotrebu nuklearnog oružja" protiv ciljeva u Ukrajini.
A onda je 22. aprila general ruske vojske Rustam Minnekajev najavio drugu fazu "specijalne operacije" koja bi imala za cilj "uspostavljanje pune kontrole nad Donbasom i južnom Ukrajinom".
"Ovo će obezbediti kopneni koridor za Кrim i uticati na vitalne objekte ukrajinske ekonomije. Кontrola nad jugom Ukrajine je još jedan izlaz u Pridnjestrovlje (otcepljeni region Moldavije sa ruskim garnizonima), gde takođe postoje činjenice o ugnjetavanju stanovništva koje govori ruski", rekao je Minnekajev, a prenele su ruske agencije. To je znak da ruska vojska želi više rata, pre nego manje.
Ono što izostaje u svim ovim vojnim diskusijama, javnim ili privatnim, jeste bilo kakva kritika Sergeja Šojgua, ministra odbrane i javnog lica rata. Šojgu je nekako uspeo da zadrži poštovanje vojske.
Privatno se čulo da vojska, pa čak i tajne službe, krive ne samo Petu službu FSB za dezinformisanje predsednika, već i samog predsednika zbog lošeg pozivanja na promenu vojne strategije.
Kada je ruska vojska brzo okupirala Кrim 2014. godine, vojska i bezbednosne službe bile su na istoj strani sa Putinom - u potpunosti su podržale njegovu odluku da pripoji poliostrvo i bili su oduševljeni načinom na koji je to učinjeno. Situacija je veoma drugačija 2022. godine.
Koliko je to bitno? Agentura smatrada je mnogo važno. Ovo je prvi put da "silovici" prave distancu između sebe i predsednika, što otvara razne mogućnosti.
(MONDO)