Nakon ruske invazije na Ukrajinu, SAD su uvele sankcije ruskim energentima, ali jedan ključni izvor energije ostao je netaknut – uranijum, koji snabdeva čak 90 nuklearnih reaktora širom sveta, piše Njujork tajms .
Da bi se smanjila zavisnost od ovog energenta iz Rusije, ponovo se pokreće tema da se na američkom Zapadu pokrene industrija uranijuma – ali i strahovi od zagađenja koje ova industrija sa sobom nosi. S obzirom na to da se neka od najpoželjnijih nalazišta uranijuma nalaze na zemljištu indijanskih naroda, to dovodi do sukoba između rudarskih i energetskih kompanija s jedne strane i autohtonih naroda i ekologa s druge strane.
Rudnik Pinjon Plain u Arizoni, koji se nalazi nešto manje od 25 milja od južnog kraja Velikog kanjona, izvor je takvih sukoba. Pleme Havasupai, čiji pripadnici žive na tom području od pamtiveka, naziva mesto rudnika - "Tajno mesto sastanka".
Ali od ruske invazije, šefovi rudnika vide to mesto kao nešto drugo: način da se unaprede američki projekti rudarstva uranijuma.
"Sada imamo priliku da smanjimo našu zavisnost od ruskog uranijuma“, kaže Mark Čalmers , izvršni direktor Energi Fuels, kompanije u vlasništvu kompanije Pinjon Plejn u Koloradu koja se bori na sudu da joj dozvoli da poveća proizvodnju.
Područje Velikog kanjona doživelo je eksploziju rudarenja uranijuma 1950-ih, a to je trajalo do 1980-ih kada je izgrađen rudnik Pinjon Plain. Ali rudnik nikada nije radio punim kapacitetom zbog ogromnih sudskih procesa koji se vode oko njega. U neposrednoj blizini nalazi se drevno groblje mrtvih pripadnika plemena Havasupai.
Zagađena voda
Problem je u tome što rudnik proizvodi tešku vodu bogatu arsenom i uranijumom što je rezultat bušenja od pre nekoliko godina, a sada postoji bojazan da bi snabdevanje pijaćom vodom ljudi Havasupaija, oglo biti onemogućeno, zbog zagađenja.
"Lako je iskoristiti ovaj rat kao izgovor za nastavak ovog projekta“, rekao je Stjuart Čavez , član plemenskog saveta Havasupai, iz rudnika Pinjon Plajn, jednog od mnogih licenciranih nalazišta uranijuma, uključujući i ona u državama. Arizona, Juta i Vajoming. On tvrdi da bi se Sjedinjene Države mogle obratiti Kanadi ili drugim prijateljskim zemljama da povrate ruski uranijum ako se obustavi uvoz.
Situacija sa ruskim uranijumom je mnogo teža nego sa naftom, jer SAD ni pre sankcija nisu uvozile mnogo ruske nafte. Ali SAD se i dalje oslanjaju na Rusiju i dve bivše sovjetske republike, Kazahstan i Uzbekistan, za skoro polovinu uranijuma potrebnog za napajanje američkih nuklearnih reaktora.
Ruski uvoz uranijuma počeo je posle Hladnog rata. U cilju borbe protiv opasnosti od nuklearnog rata, Sjedinjene Države su 1992. godine postigle sporazum o kupovini obogaćenog uranijuma koji je korišćen u hiljadama odbačenih ruskih nuklearnih bojevih glava.
Pod nazivom "Megatoni u megavatima“, program je trajao do 2013. Međutim, čak i kada je Rusija anektirala poluostrvo Krim 2014. i pokrenula invaziju na Ukrajinu ove godine, SAD su nastavile da uvoze velike količine ruskog uranijuma.
Industrija uranijuma se ponovo pokreće
Industrija uranijuma dobija snažnu podršku Vašingtona. Senator Džon Baraso, republikanac iz Vajominga, predstavio je u martu nacrt zakona kojim se delimično zabranjuje uvoz uranijuma iz Rusije kako bi se oživeli američki rudnik. Poslanici u Predstavničkom domu, uključujući demokratu Henrija Kuelara iz Teksasa, predstavili su svoj zakon u martu koji poziva na zabranu uvoza.
Cene uranijuma skočile su za više od 30 posto otkako je počeo rat u Ukrajini.
(MONDO/Jutarnji)