Vladajuća politička partija Švedske je navodno podeljena oko toga da li da se pridruži NATO-u, pošto je žensko krilo socijaldemokrata pozvalo da zemlja ostane vojno neutralna. Anika Strandhal, ministarka za klimu i životnu sredinu, rekla je za stokholmski list Svenska Dagbalet da se ženska frakcija ove stranke protivi pridruživanju NATO-u. Frakcija ima "dugu istoriju i borbu u pitanjima koja se tiču mira, razoružanja, detanta i vojne slobode saveza", rekla je Strandhal, koja je predsednica federalnog odbora ženskog krila.
"Mi u saveznom odboru odlučili smo da ostanemo u skladu sa našim odlukama Kongresa da Švedska treba da bude vojno vansvrstana i da stoji izvan NATO-a", dodala je ona.
Anikini komentari označavaju prvi veliki politički otpor protiv predloga da Švedska podnese zahtev za članstvo u NATO-u i oni dolaze neposredno pre ocene bezbednosne politike zemlje koja bi trebalo da bude objavljena do 13. maja. Planirano je da koaliciona vlada odluči o tom pitanju do 24. maja, nakon što je ministarstvo spoljnih poslova izdalo izjavu o stavu.
Druga ključna ličnost u Riksdagu, lider švedskih demokrata Džimi Akeson, rekao je prošlog meseca da će preporučiti njegovoj desničarskoj opozicionoj stranci da se zalaže za ulazak u NATO ako susedna Finska podnese zahtev za članstvo u alijansi. Akeson se dugo protivio odustajanju od vojne nezavisnosti Švedske, kao i većina Šveđana, ali je javno mnjenje počelo naglo da se menja nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu u februaru.
Istraživanje koje je prošlog meseca sproveo Novus pokazalo je da se 51 odsto Šveđana zalaže za pridruživanje zapadnom vojnom bloku, što je prvi put da je anketar pronašao većinsku podršku kandidaturi za NATO. Slično tome, anketa koju je sprovela medijska kuća ILE pokazala je da je rekordnih 62 odsto Finaca za članstvo u NATO-u, nakon što su prethodne studije pokazale da se većina ljudi protivi pridruživanju bloku.
Švedska ima dvovekovnu istoriju vojne neutralnosti, pošto je bila van ratova od 1814. godine. Finska je zadržala svoju neutralnost od kraja Drugog svetskog rata.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg obećao je da će brzo dobiti odobrenje za Švedsku i Finsku ako te dve zemlje podnesu zahtev za pridruživanje alijansi. Švedska premijerka Magdalena Anderson rekla je prošlog meseca da javni referendum o tom pitanju neće biti neophodan ako Riksdag odobri ponudu.
Neki svetski lideri, poput kineskih zvaničnika i južnoafričkog predsednika Sirila Ramafoze, sugerisali su da je NATO podstakao krizu u Ukrajini prekršivši obećanja protiv širenja na istok nakon završetka Hladnog rata 1991. Papa Franja rekao je u utorak da je "lajanje NATO-a na ruska vrata" mogla da izazove odluku Moskve da krene u ofanzivu.
(Mondo/RT)