Približavanje Finske članstvu u NATO-u dolazi nakon početka ruske invazije u Ukrajini. Finska je među brojnim zemljama koje su bile prinuđene da preispitaju svoj odnos sa Rusijom od kako je počeo sukob u Ukrajini, i više nisu sigurni da je nesvrstavanje najsigurniji pristup.
Ako postane 31. nacija u paktu, Finska se nada da će imati koristi od "jedan za sve, svi za jednog" pristupa koji zahteva od svih članica da priteknu u pomoć svakoj pojedinačnoj državi koja je napadnuta.
Odbor za odbranu finskog parlamenta saopštio je u utorak da je pridruživanje NATO-u najbolja opcija za Finsku da garantuje svoju nacionalnu bezbednost. To bi značajno povećalo faktor odvraćanja da postane meta ruske agresije, zaključio je komitet za odbranu u saopštenju.
Finska, koja deli granicu od 1.300 kilometara sa susednom Rusijom, posebno je ranjiva jer je granicu teško odbraniti od potencijalnog agresivnog napada sa istoka. Pridruživanje NATO-u predstavljalo bi seizmičku promenu za nordijsku naciju, razbijajući dugotrajno uverenje da je ostanak izvan vojnog saveza najbolji način da se izbegnu nevolje sa svojim ogromnim susedom.
Ako Finska i Švedska uđu u NATO, Rusija bi se našla u potpunosti okružena zemljama NATO-a u Baltičkom moru i na Arktiku. Uzimajući u obzir da je Rusija koristila strah da će se Ukrajina pridružiti NATO-u kao deo svog izgovora za vojnu operaciju, ističući zabrinutost oko onoga što je Vladimir Putin opisao kao "širenje NATO-a na istok", Rusi verovatno neće biti srećni, prenosi Skaj njuz.
Kremlj je upozorio na "vojne i političke posledice" ako Finci ili Šveđani odluče da uđu u NATO.
"Vojno prisustvo na teritorijama koje se graniče sa Rusijom, ako mu dozvolimo da se nastavi, stvoriće sve veću i potpuno neprihvatljivu pretnju Rusiji", rekao je Vladimir Putin u svom govoru 24. februara, dana kada je objavio početak specijalne vojne operacije. Analitičari kažu da je vojna akcija protiv nordijskih zemalja malo verovatna, s obzirom na to koliko su ruske snage uključene u Ukrajini.
Mnoge ruske trupe stacionirane u blizini finske granice premeštene su u Ukrajinu i pogođene su "značajnim gubicima", rekla je za AP Heli Hautala, finski diplomata i naučni saradnik Centra za novu američku bezbednost u Vašingtonu.
Ona je istakla da bi Moskva u tom slučaju pomerala sisteme naoružanja bliže Finskoj, pravila kampanje dezinformacija, sajber napadi, povukla ekonomske kontrapoteze i usmeravanje migracije ka rusko-finskoj granici, slično onome što se dogodilo na granici Poljske sa Belorusijom prošle godine.
Neizvesno da li će Švedska ući u NATO
Dok se čini da je podrška pridruživanju Finske jaka, Švedska je manje jasna, sa samo 50 odsto stanovništva koje to podržava, a izvestan broj političara podržava neutralni stav Šveđana koji je na snazi više od 200 godina. Ako vlade obe zemlje odluče da žele da traže članstvo, to će morati da prođe kroz zakonodavne procese u svakoj zemlji, uz debate i glasanje parlamentaraca.
Ako parlamenti zemalja odobre apliciranje, NATO će izdati zvanične pozive za pridruživanje. To bi moglo da se desi krajem juna kada se lideri NATO-a sastanu u Madridu na sledećoj konferenciji alijanse.
I Švedska i Finska su tražile i dobile garancije podrške od SAD i drugih članica NATO-a, ali sve zemlje članice bi morale da odobre njihovo pridruživanje, a za neke su potrebni glasovi parlamenta. Očekuje se da će ceo proces trajati do godinu dana.
(MONDO)