Očekuje se da će američki predsednik Džo Bajden ovih dana potpisati paket od 40 milijardi dolara dodatne vojne pomoći Ukrajini. SAD je odlučan da želi da pomogne Ukrajincima, ali se javlja strah da to oružje ne završi u pogrešnim rukama, upozorava Vašington Post.
"Jednostavno je nemoguće pratiti ne samo gde sve ide oružje i ko ga koristi, nego i kako ga koriste", kaže Račel Stohl, stručnjak za kontrolu oružja i potpredsednica Centra Stimson.
Portparol Stejt Departmenta kaže da su Amerikanci detaljno proverili ukrajinske jedinice kojima šalju oružje, SAD od 2018. godine, a prema odluci Kongresa, ne sme da šalje oružje grupi Azov, a istovremeno su prisilili ukrajinsku vladu da se obaveže da oružje neće davati trećoj strani bez prethodnog odobrenja američke vlade.
Ali, na koji način se vrši kontrola? Polovinom aprila SAD je najavio da će poslati u Ukrajinu helikoptere Mi-17 koje je pre desetak godina kupio od Rusije. SAD je potpisao da neće davati bilo kome "bez odobrenja Ruske Federacije", pa je Moskva oštro protestovala na vest da se sada šalju u Ukrajinu.
Reč je o ogromnoj količini oružja i municije. S pripremljenim isporukama helikoptera i druge pomoći, Ukrajina će u 2022. godini primiti više vojne pomoći od SAD-a nego što su su ikada do sada dobili Avganistan, Irak i Izrael u jednoj godini.
Očekuje se da će Pentagon kupiti za Ukrajinu laserski navođene rakete i dronove za nadzor, što će se dodati popisu od već poslanih 1400 PVO sastava Stinger, 5500 protivoklopnih projektila, 700 dronova Svičblejd, 90 haubica dugog dometa, 7000 komada malokalibarskog oružja, 50.000 komada streljiva...
Rakete Stinger ispaljene s ramena sposobne su da sruše komercijalne avione. To je samo jedna vrsta oružja za koje se stručnjaci brinu da bi moglo doći u posed terorističkih grupa.
Villiam Hartung, stručnjak za kontrolu naoružanja na Institutu Kjuinsi, kaže da je američka vlada slepa u pogledu praćenja oružja koje se isporučuje Ukrajini. Pogotovo ako se zna da je u Ukrajini cvetala trgovina oružjem još od pada Sovjetskog Saveza, kada je sovjetska vojska nakon povlačenja ostavila velike količine lakog naoružanja bez odgovarajuće kontrole.
Problem je postao veći nakon ruske invazije 2014., u kojoj su opljačkana skladišta oružja i municije ukrajinske Službe sigurnosti, unutarnjih poslova i ministarstava obrane.
"Nekontrolisani borci s obe strane dobijali su pristup širokom rasponu vojne opreme, uključujući ceo spektar malokalibarskog i lakog oružja", navodi se u izveštaju iz 2017.
Procenjuje se da je najmanje 300.000 malokalibarskog i lakog oružja opljačkano ili izgubljeno između 2013. i 2015. godine.
Na sastanku ruskog Veća nacionalne sigurnosti u martu, ministar obrane Sergej Šojgu rekao je da je 16.000 dobrovoljaca s Bliskog istoka spremno da se bori zajedno sa snagama koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini. Dovođenje stranih boraca povećava opasnost da će se oružje vratiti u zemlje poretla tih boraca kada borbe u Ukrajini prestanu. Ali, nejasno je koliko ih je zapravo stiglo u Ukrajinu.
(MONDO)