Od 2014. godine, Švedska je počela ubrzano da radi na pripremi i modernizaciji svoje mreže podzemnih bunkera. Prema procenama nadležnih službi, na teritoriji ove skandinavske zemlje trenutno se nalazi između 65.000 i 70.000 bunkera, spremnih da prihvate skoro 80 odsto švedskog stanovništva (oko 10 miliona). Ista situacija je i u Finskoj. Susedna država Švedske ima mrežu od oko 55.000 podzemnih bunkera koji imaju dovoljno kapaciteta da prime celokupno stanovništvo (otprilike 5,5 miliona).
Dve zemlje izrazile su nameru da uđu u NATO ovog vikenda, što će se najverovatnije desiti u kratkom roku. Očekivano, to je izazvalo gnev ruske strane, čiji je predsednik Vladimir Putin ovaj potez nazvao "nepotrebnom greškom jer im niko od nas ne preti".
Skandinavci snažno veruju da pretnja postoji. U mirnodopskim uslovima ovi podzemni bunkeri funkcionišu kao bioskopi, klubovi, kafići, muzeji, crkve, sportski tereni... Čim Vlada izda naredbu, u roku od 72 sata sve mora biti spremno 'tip-top' za prijem potencijalnih 'izbeglica' sa površine, piše 24sata.hr.
Švedska vlada je odavno zaključila da je sve stvar pripreme i edukacije građana. Oni su 2018. godine, četiri godine pre izbijanja rata u Evropi, svim svojim građanima na kućne adrese poslali pamflete od 20 strana, savetujući ih kako da postupe u slučaju rata. Imaju sve unutra. Od uputstava za pripremu hrane, izbegavanja toksičnih hemikalija, upotrebe oružja, kako razlikovati 'lažne vesti'...
"Ako dođe do krize ili rata pamflet je zamišljen kao dodatna edukacija naših građana.Švedska je bezbednija od mnogih drugih zemalja, ali uvek postoji mogućnost pretnje i zato moramo delovati. Ako ste spremni, onda je lakše delovati", objasnio je za Gardijan portparol švedske vlade 2018. godine.
"Društvo je ranjivo. Zato pojedinci moraju biti spremni da pomognu. Trudimo se da konkretnim informacijama 'popunimo praznine' u znanju ljudi", rekao je za isti medij Dan Elijason, čija je državna agencija kreirala pamflet.
"Civilna odbrana i zaštita u našoj kulturi su stvar solidarnosti", objašnjava za Foreign Polici Rosana Farboel, profesorka specijalizovana za Hladni rat na danskom univerzitetu u Arhusu. On odmah nastavlja:
"Naš stav je da uvek postoji neko ko može da se spase. Nekada su ljudi, šta god mislili o civilnoj zaštiti, pričali o tome jer su znali da postoji mogućnost nuklearnog napada. Dijalog je bio u javnosti i to se videlo najbolje što se moglo. Vremenom je to nestalo i to je problem. Nismo psihički spremni za ovaj scenario", kaže profesor Farboel.
I dok su bunkeri širom ostatka Evrope propadaju i zapušteni su, u Skandinaviji je takav scenario nemoguć.
"Imamo dugu tradiciju priprema i spremnosti. Napad Rusije ne mora da se desi danas, sutra, naša generacija, sledeća generacija... Ali uvek moramo biti spremni i imati rešenje", priča za ABC Nevs Čarli Salonijus-Pasternak, vodeći istraživač Instituta za međunarodne odnose u Helsinkiju.
U Švedskoj zvaničnici daju u osnovi iste izjave.
"Ljudi znaju gde im je 'Skiddsrum' najbliži. Možda ranije nije bilo tako, ali sada se sve promenilo", kaže pripadnik Civilne zaštite Švedske.
Za svaki slučaj, vlada je razvila i aplikaciju gde možete videti gde je najbliže sklonište. I pored zavidnog statusa priprema, građani Švedske zahtevaju da vlada nastavi da gradi nove bunkere. Ne interesuje ih cena, zanima ih bezbednost i ističu da između 20 i 30 ljudi nema pristup skloništu. Vlada, zamislite to, sluša svoje građane i grade se novi bunkeri, piše švedski portal Lokal. Uskoro će biti izgrađene desetine, ako ne i stotine novih bunkera za smeštaj još 50.000 Šveđana. Cena projekta je oko 95 miliona evra. I dok Švedska ima još posla, Finci su spremni, koliko god jedna država može biti spremna za nuklearni rat i invaziju... Helsinki tako nosi nezvaničnu titulu 'najbezbednijeg grada na svetu'. Ispod finske metropole nalazi se čak 5.500 podzemnih bunkera i skloništa povezanih nizom tunela dugim 330 kilometara. Ima mesta za svakog od 660.000 stanovnika Helsinkija, plus još 100.000 ljudi, procenjuju vlasti.
U glavnim gradskim bunkerima ima dovoljno hrane i vode u svakom trenutku 14 dana, mnogi od njih su tunelima povezani sa prodavnicama, lanac snabdevanja je obezbeđen i prema procenama državnih službi mogu lako da žive mesecima udobno.
"Poruka ovih bunkera je da će Finska opstati. Spremni smo na sve", kažu pripadnici finske državne službe. U ovoj zemlji, po zakonu, kao i u Švedskoj, zgrade iznad određene površine (otprilike 1000 kvadratnih metara) moraju imati skloništa u koje se može ulagati.
(MONDO/24sata.hr)