Finska i Švedska bi uskoro mogle da postanu nove članovce NATO saveza. U četvrtak predsednik Sjedinjenih Američkih Država prima lidere Finske i Švedske kako bi razgovarali o ulasku u NATO pakt. Vladimiru Putinu nikako ne odgovara širenje Alijanse blizu severnih granica Rusije. On je svojim postupcima prema Ukrajini zaoštrio i radikalizovao dugogodišnje dobre odnose sa skandinavskim komšijama.
Finski konsultant, komunikolog i marketinški stručnjak, Tomi Ahonen, je na svom Tviter profilu objasnio zbog čega se Moskva plaši ulaska Finske u NATO. Odgovor se krije u poluostrvu "Kola" na krajnjem severozapadu Rusije koje se nalazi unutar Arktičkog kruga.
Zapadna četvrt poluostrva "Kola" jedna je od najgušćih riznica nuklearnog oružja na planeti. Ruska arktička flota u luci Murmansk ima svoje baze nuklearnih ledolomaca i podmornica koje su naoružane interkontinentalnim bojevim glavama. Takođe, na tom poluostrvu nalazi se i avio baza ruske vojske, sa strateškim nuklearnim bombarderima kao što su Tupoljev TU-160, TU-122N i TU-95.
Poluostrvo ima i raznu drugu vojnu imovinu kao i masovno stacioniranu vojsku koja čuva ogromna rudna bogatstva poluostrva poput nikla i bakra. Tu se takođe nalaze i brojne hidroelektrane. Problem koji Rusija ima sa ovim poluostrvom je u tome što je ono slabo povezano sa ostatkom države. Postoji samo jedan put i jedna železnička pruga koje povezuju ostatak zemlje sa poluostrvom. Put između luke Murmansk i Sankt Petersburga dug je oko 700 kilometara.
"NATO snage tu imaju šansu da ugroze ovu vezu sa severa, iz Norveške. Na toj poziciji prema Norveškoj Rusija je odavno smestila dve kopnene divizije svoje vojske. Oko pedeset hiljada vojnika čuva taj prilaz i ne dozvoljava Alijansi bilo kakav prolaz", naveo je Ahonen.
Ahonen dodaje da je bezbednosna ravnoteža ruskog poluostrva narušena ulaskom Finske u NATO.
"Cela teritorija po dužini finske granice postaje komad zemlje koji je praktično nemoguće braniti. Snage Severnoatlantskog saveza iz Finske sutra mogu preseći ruski put do Murmanska na više stotina mesta. Potrebno bi bilo blizu milion vojnika da zaštiti put dug oko 700 kilometara. Pritom, NATO ne bi morao da koristi svoje pozamašne snage. Diverzantska taktička grupa u ovoj šumovitoj regiji bila bi sasvim dovoljna da preseče drumsku, zelezničku, komunikacijsku i električnu infrastrukturu Rusije čiji najveći nuklearni potencijali bi bili ozbiljno ugrođeni i logistički odsečeni od ostatka zemlje", napisao je Ahonen.
Pomenuo je i ruskog predsednika Vladimira Putina.
"Putin polako ide iz ukrajinskog u finski očaj", zaključio je Ahonen svoje izlaganje.
(MONDO)